„Poslanici DS“

Grupa sa tim nazivom postoji kao nalog na društvenoj mreži Tviter otvoren u septembru 2018. baš kada je nastao Savez za Srbiju. „Poslanici DS“ su bili protiv tog Saveza, zbog „ljotićevca, fašiste i nacionaliste“ Boška Obradovića, ali nisu napustili DS.

Tri meseca kasnije, kada su protesti protiv Vučićeve vlasti bili u najvećem jeku, poslanici DS su šetali u koloni građana, u kojoj su u različitim delovima i recimo Boškovi Dverjani, ali i neidentifikovani gej ljudi sa svojim zastavama, i razni drugi.

Ali, nisu isticali da tu niko nikog tu ne ometa u protestu protiv SNS-a, već sopstvenu „žrtvu“ da se ipak pridruže i pored svojih je li, načela i principa. Niti su u tom isticanju sopstvenih „vrednosti“ uzimali u obzir da se šeta protiv vlasti SNS-a koja drži na svojoj strani spektar od rusofila do LGBT.

„Poslanici DS“ kukali su i kako na proteste nisu dobrodošli, kao da je to privatna svečanost pa im treba slati pozivnice, te kako u vreme demonstracija 96/97 demonstranti nisu bili nacionalisti. Prenemažući se, kao da niko nije živeo u to vreme i šetajući viđao „četnike“ koalicionog partnera DS-a Vuka Draškovića, ful kostimirane kao za statiste filmove Veljka Bulajića.

Pošto je sa osnivanjem SZS-a, ipak došlo do krupne političke promene, u smislu da prethodni saveznik „poslanika DS“ Pokret slobodnih građana nije uspeo da okupi ni sto ljudi na demonstracijama, grupa se nije usudila da napusti stranku. Ali, je nastavila da maše čuvanjem „autentičnog evropskog političkog prostora DS“. Kao da im Vučićeva SNS nije zauzela taj prostor još u septembru 2008. kada je nastala, čemu zahvaljujući je i potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU.

Umesto da se bar prave da traže politički prostor za širenje, kao što su njima uradili naprednjaci, „poslanici DS“ nastavili su da se takmiče sa liderom sopstvene stranke Zoranom Lutovcem ko je politički iskusniji. Ne shvatajući kolika je prednost ta što Lutovac nema izgled čoveka koji uživa privilegije, već sugrađanina koga možete sresti na poslu, pijaci i u komšiluku i koji je nalik biračima čiju podršku traži. Ko je možda bio ambasador, ali za razliku od pojedinih „poslanika DS“ ne uživa poslaničke privilegije unazad do 5. oktobra i to sa kakvim rezultatom? Sa rezultatom Vučićeve svevlasti.

Koliko su „poslanici DS“ ogrezli u sopstvenoj otuđenosti od ideje demokratije, vidi se po načinu na koji zloupotrebljavaju to što im Lutovac nije samodržac kao Vučić i njegovi naprednjaci. Jer, „poslanici DS“ bili su u stanju da iskoriste trenutak kada je Lutovac na terenu, u Novom Sadu, i umesto da se sa njim dogovore o tome šta će sa pozivom Dejvida Mekalistera na međustranački dijalog u Skupštini Srbije, oni to pismo trijumfalno objavljuju na Tviteru.

I objavljuju brže bolje i odluku da će učestvovati kao da će im neko oteti priliku da se vide sa bivšim poslanicima EP Kukanom i Flekenštajnom. „Poslanici DS“ pri tome, vrlo namerno selektivno prećutkuju da je reč o odnosima između dva parlamenta, evropskog i srpskog, te da je prvobitna prepiska bila između Maje Gojković i Mekalistera. Iste one Maje, koja im je toliko grubo izvređala najstarijeg poslanika Dragoljuba Mićunovića, u proleće 2016. kada se konstituisao ovaj saziv.

Za to što se Mićunović protivi bojkotu i Skupštine i izbora, razlog je jasan, on je čovek svog vremena i Hladnog rata, u dubokoj starosti, za njega su izbori svetinja. Njegovim mlađim kolegama svetinja je šta – političko tržište na kome „drže“ svoje poslaničke akcije. Kao da će im išta vredeti posle proleća 2020.