Foto: Radenko TopalovićUoči decembarski izbora, na stranicama Danasa pisano je da nam treba nova građanska osećajnost, a to je drugo ime za novu građansku javnost.
Isto važi i za letnje izbore koji nam predstoje. Potreba da javnost predvode drugačiji glasovi nego oni koji zagovaraju opasne budalaštine poput te da je opozicija samo dala legitimitet izbornoj krađi, postaje nužnost.
Kada se kaže nova građanska javnost, to ne znači, kao što se po pravilu tumači, da sada treba odjednom naći neku nultu tačku i krenuti sve iz početka, od postanja srpskog društva.
Sve takve ideje ponovne obnove i rođenja su iluzija, nespojiva sa stvarnošću. Potrebno nam je da novo dobije pravo značenje – a to je da se krene dalje, slično kao što je neko posprdno govorio u špici Peščanika, da se naši problemi rešavaju tako što se ništa ne rešava.
U toj prostoj rečenici ima dosta istine, uz malo podešavanja. Javna svest Srbije naime, ne nosi samo traumu takozvane tranzicije, nego je skup svih trauma poslednjih 120 godina, građanskih sukoba između buržoazije i titoista, i tako dalje…
Zato je nova javnost, moguća samo na jedan način, da se samo krene dalje u dobrom pravcu i odustane od konačnog razrešenja. Na primer, ne može se zlokobna vertikala Ćosić-Drašković-Basara promeniti poništavanjem, može se samo krenuti dalje, putem koji idu novi mladi književnici, plejada njih: Lana Bastašić, Stevo Grabovac, Filip Grbić…
Naša opozicija takođe ide dalje, pred njom su vrlo izgledni scenariji, i koji god da izabere mogu biti uspešni, bilo da bojkotuje ponovljene izbore u Beogradu u junu, traži njihovo spajanje sa lokalnim krajem leta, bilo da pokuša da ih spreči proglašenjem izborne krađe na dan glasanja…
Đilas i SPN sa Milošem Jovanovićem, časniji su deo scene, iako javni kvazi intelektualci vole da se politički iživljavaju time što ih svrstavaju u istu i nedeljivu klasu sa Vučićevim naprednjacima.
A da nije nedeljiva, Vučić je pokazao i time što je hitno ponudio projekat Ekspo kao ekstra dobit svima u poslovnoj zajednici Srbije, navlačeći ih podmuklo da ostanu uz njega, umesto da mu okrenu leđa i time zaista pomognu državi i narodu Srbije.
Glasovi u javnosti koji nisu u stanju da sagledaju razlike, nisu u stanju ni da brane i nose smisao ijedne društvene borbe. Toliko priče da se „zlo vratilo kući“, a onda „umorni smo više od protesta i šetnji“, „razočarni smo“…
Oligarsi Vučić i Đilas da se potuku fizički, a onda da utrče siromasi sa motkama, gomile njih, i u društvu će da zavlada odmah raj srednje klase, to je sva ideja i vizija. Spram takve javnosti opozicija je super, ali je to samo uteha.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
