Povratak kralja

Povratak kralja je vraćanje ideologije, otuda tolika galama oko abdikacije Filipovog brata Petra. Monarhizam je moguće uklopiti sa zelenim aktivizmom, veže ih nit ka nastojanju da se izgradi novi svet povratkom na staro što je valjalo. Svet bez plastičnih kesa i bez organizovanog kriminala, novi spoj tradicionalizma i modernizma.

Zato su i princ Filip i princeza Danica posetili borca protiv iskopavanja litijuma, poznatog po držanju date reči (viteški čin) Savu Manojlovića tokom protesta ispred Predsedništva.

Zato će u novom sazivu Skupštine monarhisti i oni koji su iznenada to postali nastupati sa novim zelenim radikalom Ćutom, uostalom, svi spremni za ideologiju novog tipa.

Ukoliko uspeju da je uspostave, bez obzira što deluje smehotresno, naivno i nerealno (kao i sve ideologije u začetku), to nikako ne ide naruku sadašnjem uređenju i onome ko ga vodi.

Kao što je Antonić dobro obrazložio početkom 2000-ih, srpsko političko uređenje je sultanat. Politička klasa je uspostavila sultanat sa predsednikom na vrhu koji vlada po osnovu lične vlasti, i bez ikakve ideologije.

Jedina ideološka podela je na one koji su lično privrženi predsedniku i na one koji su mu lični neprijatelji. U sultanatu za razliku od klasične diktature ne samo što ne postoji određena ideologija, već ni neka jaka institucija koja bi je sprovodila (vojska policija).

Sve je podređeno ličnom služenju predsedniku, sve se vrti oko dokazivanja privrženosti njemu i satiranju njegovih ličnih neprijatelja.

Sve zavisi od lične odluke – ko će na primer biti ministar, a ko neće. Odluka predsednika u sultanatu mora da se prihvati i braniti svom snagom, čak i kada je ona neobjašnjiva sa političkog stanovišta. Hipotetično, da umesto Gordane Čomić u vladu uđe Dragan Šutanovac.

Sultanatu zato jeste pretnja svako pomaljanje nekakve ideologije, koliko god naivne i utopističke, i jeste konkurencija povratak kralja, ma koliko da deluje smešno.

Kao što zapaža Antonić, problem sa sultanatom je što to uređenje završava u nasilju i haosu. I što to ume da zapazi i predsednik, koji će pokušati da ga napusti i pre toga. Nagodbom i prenosom dela vlasti, koji mu mogu omogućiti barem još deceniju bezbedne slobode. Nešto slično kao što je izborom vlade Dritana Abazovića upravo dobio Milo Đukanović u Crnoj Gori.

U beogradskoj čaršiji se spekulisalo neposredno pre rata na istoku Evrope, u tom trenutku se činilo neutemeljeno, da i naš predsednik traga za ličnim izlazom, i da ga vidi u prestižnoj međunarodnoj funkciji, o kojoj već obavlja konsultacije. Spekulisalo se i da će novi lider predsednikove stranke biti deo nagodbe. Rat je moguće to poremetio, a moguće i ubrzao, sudeći po rezultatima aprilskih izbora u Srbiji. Više ćemo znati ukoliko bude trećeg kruga američkih sankcija za Balkance. U prvom su u decembru obuhvaćeni ljudi sa Kosova zbog „koruptivnog poslovanja“, u drugom u februaru, saveznici iz Republike Srpske. U trećem će biti neko iz sultanata.