Prekretnica

O tome za Peščanik piše Biljana Stojković, koopredsednica stranke Zajedno, zapažajući da je bes nadvladao smisao života naše zajednice.

Prekretnica znači da će uslediti svima vidljive političke posledice, ali kuda će one voditi, zavisi u ovom trenutku, i od sasvim određenih ponašanja i postupaka političara.

Zato, ostavljajući neopisivu ljudsku tragičnu dimenziju po strani, posmatrajmo koliko se može, izdvojeno tok događaja.

Iako se u naknadnim analizama dva događaja retko dovode u neposrednu vezu, masovno ubistvo u kasarni u Paraćinu 1987, koje se odigralo se samo 20-tak dana, pre Osme sednice srpskih komunista, na kojoj je Miloševićeva struja nadvladala Stamoblićevu i uspostavila se kao vlast, jeste primer prekretnice.

Sada, je za 27. maj zakazana i skupština vladajuće SNS, čije su metode delovanja, sličnije jednopartijskom nego višepartijskom sistemu.

U desetogodišnjoj vladavini prvi put postoje i odbačeni vlastodržci unutar SNS, a postoji i geopolitički trenutak, sličan kraju 80tih, kada se u Evropi rušio poredak iz doba Hladnog rata.

Tada je došlo do promene političkog identiteta zajednice, strah od ugroženosti socijalizma, postao je strah od etničke ugroženosti.

Sada je taj strah postao potpuno unutrašnji, strah od nas samih, i uticaće na ishod rata dva obrasca koji se u političkom biću Srbije neprekinuto i bespoštedno odvija baš od te pomenute Osme sednice.

Unutrašnja borba onog što politički nazivamo Prvom i Drugom Srbijom još uvek traje do uzajamnog istrebljenja, isključujući svako razumno rešenje, i svaku mogućnost izlaza iz tog sukoba.

Obe strane isključuju pokušaj pozitivnog stanovišta, odnosno da postoji i u Prvoj i u Drugoj nešto što treba uklopiti u dobru celinu.

Vučićeva vlast je proizvod tog unutrašnjeg rata, lažni čuvar nekakvog primirja, a istinski je ucenjivač građana, koji svoje „vladarske usluge“ naplaćuje najviše moguće.

U danima posle tragedije, političari vlasti su povukli niz pogrešnih poteza, baš kao da su veštački roboti koji mehanički gledaju nalaze ispitivanja, algoritme, na osnovnu kojih isporučuju „vladarske usluge“.

Poslali su poruke koje su im dosad „radile posao“, previđajuči ono najočiglednije svakom ljudskom oku, da se te poruke sada odbijaju od narasle eksplozivne društvene energije, kao kiša o beton.

Zato kao jadni blef deluje najava opštih izbora, a u stvari pretnja da će političari vlasti prepustiti društvu haosu, kao da haos nije već tu, a sa njim i druge stvari iz pakla.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.