Preotimanje protesta

Obojica su decenijama elitni deo vladajućeg sistema nad Srbijom i izvršioci uticaja, političkog i kulturnog, kojim se taj sistem održava.

Jedan kao pseudolevičar, a drugi kao nazovi desničar, kao zajedničku tačku delovanja imaju navodnu odbranu od globalističke ugroženosti države Srbije i naroda koji u njoj živi. Ali, samo kad njima odgovara – to jest za potrebe televizijskih i drugih nastupa.

Kada se srpski otpor zaista dogodi, tu su da ga poriču i ponište, skreću pažnju, preklinju i zapomažu, zazivaju drugove i braću, busaju se u vernička ili crvena prsa…

Iako bi, da mogu, energiju baš tog bunta pokušali da prenesu upravo sebi, ili svom predsedniku Vučiću, umesto da je godinama umišljaju i tumače.

Samo što predsednik Vučić više nema nikakvu „organsku podršku“.

Vidi se to golim okom kada predsednik siđe u narod, na primer u Nedeljicama. Ima naravno onih koji ga gotive, ali to je reagovanje na nekog ko vam je poznat i simpatičan. Na primer, tako bi mogao da im bude simpatičan i bilo koji glumac. Ali, tu više nema prave političke podrške zato što poverenja u to šta dolazi posle, kada predsednik kaže, da se sa rudnikom ništa neće dešavati u narednih godinu dana – ne postoji.

Sva podrška Vučiću je postala instant, konstruisana, od strane moćnog propagandno-političkog štaba. Veštačka dakle, kao domaće jagode u januaru, ili kruševačko grožđe u aprilu.

Sa veštačkom podrškom je nemoguće vladati Srbijom, i jedino što sad može Vučića da „održi“ jeste spoljnopolitičko zaoštravanje.

Samo rast krize u odnosima Srbije sa pojedinim zapadnim silama, može tako veštački prihvaćenog predsednika da zadrži u stolici na Andrićevom vencu.

U dosad važećim političkim analizama se uzimalo obrnuto, da svako „presecanje“ Vučićeve komunikacije sa Zapadom, može biti kobno po njegovu vlast.

Može, ali Vučić nije samo odlučio dugo da vlada, on je odlučio da to čini na određeni način, upravljajući Srbijom feudalno i svojevoljno kao vlastitom kompanijom.

To znači, da ako je smislio da je srpski litijum za njega i njegov krug saradnika, isto što i ruski gas za Putina, onda će trgovati litijumom isto kao i Putin gasom. Sa onima koji će više da plate (Nemačka), na način da jedan mali broj ljudi stiče nepojmljivo ogroman novac (oligarsi mogu izgledati vrlo prozapadno, poput Ane Brnabić, na primer), a da narod bude izložen stalnom pritisku i psihozi od mogućeg novog jezivog rata.

Samo što je Rusija ogromna zemlja, pa je i problem zagađenja drugačijih razmera nego u maloj Srbiji.

Za razliku od Vulina i Bokana, koji bi preuzeli protest, ali ne mogu, sam Vučić smatra da on to može – time što Zakon o eksproprijaciji, koji je bio okidač za blokade, u tom obliku neće stupiti na snagu. Toliko hitro radi na povlačenju i dorađivanju tok akta, kao da očekuje da ga na barikadama u subotu, vođe blokada Savo Manojlović i Aleksandar Jovanović Ćuta, javno pohvale zbog toga.