Presek izbornog stanja

Kakvo je izborno stanje pred junske izbore za Beograd? Opozicija iz koalicije SPN pobeđuje, odnosno dobija oko 350.000 glasova i više, što je dovoljno za većinu.

Izvesnost pobede ne proizilazi iz izvrsnosti te opozicije, nego iz jakog osećanja odvratnosti, zasićenja i zgađenosti u biračkom telu Beograda ovakvim predsednikom i SNS-om.

Reč je o biračima koji nisu u ekonomski zavisnom položaju prema vlasti, koji očima ne mogu da smisle SNS, i koji su izrazito negativno „naeleketrisani“ prema Vučiću.

Kako god se koalicija SPN prestrojila, vodila kampanju na državnim ili na komunalnim temama, ona beogradske izbore dobija.
Jedini uslov je da njen kandidat za gradonačelnika ne bude iritirajući i ne načini neki, u očima antivučićeviskih birača, neoprostiv niz gafova.

Lider SPN koalicije Đilas bez sumnje to shvata, jer kandidat iz decembra Vladimir Obradović, upravo je zadovoljio taj jedini uslov, da svojim ponašanjem u kampanji nikog ne odgurne od opozicione liste.

U tom smislu Obradović je bio bolji izbor od Dobrice Veselinovića, ma kako to delovalo nefer. Dobrica, je sa svojim izgledom putnika koji upravo kreće za Brisel, mogao da iziritira jedan broj konzervativnijih birača.

A nema veće političke krvoločnosti nego što je između prve i druge Srbije kad osete u onom drugom potisnutog i sputanog sebe, dok 10 ili 20 hiljada birača manje, mogu da čine vrlo bolnu i bitnu razliku.

Vučićeva SNS se i pripremila na gubitak Beograda, čak i predsednik kad govori o navodnom padu podrške opoziciji, nema šta da kaže sem da je reč o nekoliko mandata.

U SNS čekaju na odluku SPN, da li će se grupisati u što širi tabor, kojim osim u Beogradu, treba da iznese pobede tokom leta i u Nišu i u Novom Sadu, da bi i oni mogli da suprotstave svoj tabor – famozni Pokret za narod i državu.

Oba ta tabora bila bi takmičenju dve velike partije, o čemu deo javnosti odavno sanja i priziva ga, verujući da to daje društveni balans, poput američkih republikanaca i demokrata.

Ali, iako su beogradski izbori dobri za opoziciju, dobri su i za Vučića. Dok je lokalni nivo, koji je najmanje opasan po „predsednika svih građana“ ukoliko je pažljiv, u centru pozornice, on će iza kulisa raditi na svom novom mandatu posle 2027. i 15 godina vladanja. Čovek koji je preko Šešelja, Nikolića, Stefanovića i ostalih došao na vlast, nije to radio, da bi tek tako odšetao sa trona.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.