Priprema za izbore

Tako se Zelenović ponovo setio ideje od pre tri godine o predizborima, a Đilas srpskog seljaka, kao junaka video spota u kome se pojavljuje sa ekonomskim stručnjakom Nikezićem.

Cvijetin Milivojević gostujući na N1 upitan o izborima ove godine, međutim kaže da ne zna da li će ih i biti, da treba pitati Đilasa, jer on valjda zna šta se dogovorio sa Vučićem, na sastanku posle prošlih izbora, aprila 2022. Neverovatno je kako se taj sastanak uzima kao ključni događaj koji je preoblikovao političku scenu Srbije, i očekivanja glasača, iako to prosto nije tačno.

Nijedan lični politički čin ne može da dovede do takve promene, kakva se pripisuje Đilasovom odlasku kod Vučića. Ono što je preoblikovalo politiku desilo se pre toga i nije lično. Desio se upravo referendum o ustavnim promenama zbog zahteva EU i desio se rusko-ukrajinski bratoubilački rat.

Na referendumu se potvrdilo da je Vučićeva SNS najjača proevropska partija u Srbiji, čak iako posle toga njena vlast nije u skladu sa zahtevom EU, uvela sankcije Rusiji. Naprednjaci za taj referendum pre tačno godinu dana nisu vodili kampanju kako je inače vode.

Pustili su da se pokaže koliko bi lako desne stranke, sve odreda manje prozapadno orijentisane od njih, lako mogle da zavladaju Srbijom.

Vučić je potom nastavio da dokazuje kako ume da igra i po pravilima zapade demokratiji – da ima izbore koje opozicija ne dovodi u pitanje, čak iako sumnja, da ima skupštinu sa različitim opcijama, čak i onom koja se ozbiljno i snažno zalaže za sankcije Rusiji. Treba li reći da su predvodnici opozicione javnosti potpuno isključili ove događaje iz sagledavanja politike, i da su se prepustili skrhanosti.

Već sam jednom prošla kroz sličan doživljaj, i to kada se Đinđić na slavi kod Vučelića sreo sa Jovicom Stanišićem, a potom i sa Miloševićem, i to u jeku zimskih demonstracija, kada se činilo da Miloševićev režim pada.

Uostalom, i sa manje demonstranata i dana pobune, izgledalo je da su ranijih godina padali komunistički režimi u Češkoj, Poljskoj i drugim istočnoevropskim državama.

Verovala sam Ivanu Radovanoviću koji je tvrdio da Jovica i Badža u parkiranom autu prebrojavaju demonstrante i samo čekaju da opoziciji predaju vlast. Verovala sam i jednom prvaku DS koji je otvoreno tvrdio da do primopredaje nije došlo jer je neko uzeo veliki novac, uostalom sedište DS se iz skromnih terazijskih prostorija preselilo u vilu u Krunskoj.

Verovala sam da smo, da je Milošević pao, mogli da izbegnemo i rat za Kosovo 97/98 i NATO bombardovanje 99. Verovala sam, sve dok nije došao novembar 2000. i onda bam, izbio pravi rat na jugu Srbije usred Đinđićeve premijerske kampanje, vrhunac te pobune Albanaca, baš tada, a ne pre i ne posle.

Stoga sada ne verujem da će izbora biti zbog nečijeg ličnog dogovora. Ako ih recimo bude, biće u funkciji odbijanja najnovijeg EU plana za Kosovo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.