Rat za smak sveta

To je predvidljivi ishod njihove doktrine slabosti. Nisu slušali obaveštajnu zajednicu. Bajden ima problem procesa u strukturi nacionalne bezbednosti. Ovo su sve delovi izjava američkih republikanaca, objavljenih u medijima, dok je vodeća demokratkinja Nensi Pelosi pohvalila Bajdena i upozorila talibane da „svet posmatra šta rade“.

U ovom ratu za smak sveta (Ljosin roman iz 80-ih) ratna sreća se okrenula, a to neće proći bez posledica po Srbiju, koliko god ih negirale pristalice mišljenja o našoj izuzetnoj ništavnosti i nebitnosti.

Jer, i politička sreća koja je dosad pratila Vučića, sada se okreće protiv njega. U vremenu Trampa, Bregzita i zrele faze vladavine Angele Merkel, sve što je Vučić uradio uprkos greškama, nameštalo se povoljno po njegovu vlast.

Sada je obrnuto, sve što uradi naizgled dobro, pokaže se pogrešnim. Ni mesec dana pošto je promovisao udruživanje sa Tiranom i Skopljem u formatu Otvoreni Balkan, Albanija se istakla prva na svetskoj listi, zajedno sa Kosovom, onih koje će primiti avganistanske izbeglice.

Umesto otvaranja Balkana doživljaj će biti da se otvara utočište za nevoljnike u bekstvu pred talibanskog osvetom, kako ne bi prodrli u Evropu. U javnom mnjenju će se nužno otvoriti pitanje gde su granice opasnosti. Pojaviće se strepnja da li će talibani delove Balkana označiti svojim novim legitimnim ratnim ciljem sa tvrdnjom da se izbeglice spremaju na povratak i pokušaj udara protiv njih.

Vučić je sam sebe postavio u makaze, gde ga sa jedne strane seče NATO koji se po povlačenju Amerike iz Avganistana čvršće ukopava na Kosovu, a sa druge javno mnjenje Srbije i to usred kampanje za predsedničke izbore.

Da ga te oštrice seku, jasno je po potezima kompanija Gugl i Tviter, iako možda nisu sasvim jasni razlozi zašto. Kada je objavljeno u aprilu 2020. da je Tviter ugasio na hiljade bot naloga povezanih sa vladajućim partijama u Srbiji, Egiptu, Hondurasu, Indoneziji i Saudijskog Arabiji, to je još mogla biti i opomena i uzgredna šteta. Ali, sadašnja odluka da se blokiraju svi sadržaji koji osporavaju kvalifikaciju genocida za zločin u Srebrenici, kao i da se za niz provučićevskih medija doda oznaka da sarađuju sa Vladom Srbije, nedvosmisleni je pokazatelj pritiska koji će uslediti.

Usred tih novonastajućih okolnosti, predsednički izbori na kojima Vučić treba da uđe u drugu deceniju vladavine, i dobije praktično treći vladarski mandat (prvi premijerski do 2016, potom predsednički 2017. ) biće zaista neizvesni.

Na strani opozicije, jedino što se sadašnjem trenutku vidi, jeste čist gubitnički pristup – da se opozicija grupiše u tri kolone. Jedna je stara demokratska, druga nova zelena-građanska i treća je desnica. Problem je međutim što one ne postoje, nego su konstrukti analitičara. U stvarnosti se oko kolona otima više grupacija i grupacijica. Na primer, za staru demokratsku Tadić, Aris, „udsovci“ sa izbora 2020, Demokrate Srbije… Za zelenu građansku Đilas, Zelenović, Patkica, Ćuta… Za desnicu Jeremić, Obradović, Radulović, DSS-POKS… Kolone ne garantuju stari cenzus od pet odsto, samo batrganje za tri odsto. Po ugledu na Nemačku pre bi rešenje moglo da bude „mala velika koalicija“ SSP-NS, kao dve najjače stranke opozicije, koja bi i sprečila da jedna drugoj nanesu izbornu štetu.