Recept za smenu vlasti

Čitljivo i korisno baš kao i savet kako recimo, da operete fleku od crnog vina na belom stolnjaku, ili da vam uštipci ne zagore.

Nema tog novinara ili čitaoca koji može da vam to oko smene tačno reši, jer to rešava stvarnost sama.

Rešenje se može naslutiti unapred, samo ukoliko se stvarnost sagleda pravilno tako da to sagledavanje proizvede i opšta osećanja koja dovode do promene.

To sagledavanje najviše remeti zasutost posmatrača nebitnim detaljima i besmislenim raspredanjima na opštepoznate činjenice.

Armija likova koji svi odreda udobno žive, uslov je da budu bez časti i bez savesti, zadužena je za to zasipanje iz svih ideoloških pravaca.

Otpor koji izazivaju u čitaocu i njegovo okretanje nečitanju jeste zdrava samoodbrana.

Ali, ima nešto što je na strani čitaoca, i što mu pomaže u sagledavanju, a to je rascepljenost stvarnosti.

Tu rascepljenost je nemoguće ne videti i ne doživeti, pridavali tome važnost ili ne.

Na primer, u sadašnjem Beogradu, samo dužina Brankovog mosta, i visina teretnog lifta na starobeogradskoj strani, dele dva različita sveta.

Na jednoj strani je svet novog vučićevskog naroda Srbije, tu je sve ultramoderno, blista kao u Emiratima, sve je skupo i novo, a na vrhu, sa velike visine nadzire nas sam Vučić i njegov ministar Mali.

U odličnim su odnosima njih dvojica, tako da se Vučić na vrhu novoizgrađene kule, slatko smeje jer je Danas objavio da Mali piše ekspoze novog premijera, a Mali na tu vest odgovara šaljući Vučiću svoju sliku kraj bazena.

Iz Danasa je ministarskom kabinetu Malog pre objavljivanja uredno poslato pitanje koliko ima istine u tvrdnji visokog političkog izvora da će on biti novi premijer, ali Mali na upit novina nije odgovorio ni rečju, ni slikom.

On je možda i napisao taj ekspoze, znajući da piše za Anu Brnabić.

A za dužinu Brankovog mosta i visinu lifta na starobeogradskoj strani, nalazi se potpuno drugi svet.

Tu je stari kej, tu su kokice za 50 dinara, i sladoledi za isto toliko, pečeni kukuruz i jeftina krofna, tu je socijalni, a to znači vojni, pontonski most ka Velikom ratnom ostrvu i kupalištu Lido.

Tu su i birači opozicije, to jest oni koji bi mogli to da budu, jer je to njihov svet, potpuno različit od sjajnog emiratskog sveta preko mosta.

Samo što naša opozicija ne stanuje tu sa njima, ili stanuje samo poneko ko je manje bitan u njoj, poput Pavla Grbovića.

I naša proevropska opozicija, mada to ne priznanje, jeste sa bogate strane mosta, zagledana u nemačku socijaldemokratiju i američku republiku.

Uzda se, kao nedovoljno spreman đak, da će biti dovoljno samo da se snađe kako da prepiše njihova rešenja u pravom trenutku kad imaginarnom profesoru popusti pažnja.

Bitno joj je zato valjda i ko gde ko sedi, bitno joj je i da niko ništa na tom imaginarnom ispitu ne posumnja, pa je stoga krajnje osetljiva kada neko u razredu nešto promrmlja o njenom poštenju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.