Reujedinjenje

Umesto toga reujedinili su se naprednjaci sa uspešnim gradskim političarem Aleksandrom Šapićem i grupom njegovih plaćenih političkih funkcionera. Govor prvog i najvažnijeg Aleksandra (Vučića) povodom reujedinjenja prava je slika naše sadašnjosti.

Prvo, mi smo novi oblik čvrstorukaškog režima u 21. veku – imamo kraljevsku porobljivačku vlast koja se samo navike radi, a i zbog sveta, naziva predsedničkom.

Kao takva, ta vlast je pukla iznutra, njoj vreme otkucava, i pri prvom sukobu sa našim opštim doživljajem i shvatanjem slobode, pašće.

Možda će potrajati, ali više ili manje opasan pad je neizbežan. Sam kraljevski vođa Vučić je potpuno smoren i od samog prisustva svojih najbližih podanika.

On lebdi u svojoj svemoći i nema strpljenja ni za najprostije građanske procedure i dogovore – šta ide pre čega, koja odluka na Predsedništvu, koja na Glavnom odboru.

Drugo, osećaj ugrožene slobode tinja, čak i kod najponiznijih i najbliskijih kraljevih ljudi (slugu, ako hoćemo da budemo oštri). Jedino što se oni verovatno uzalud nadaju da će kraljevski vođa uočiti svu nepravdu koju im čini i dati im za pravo da budu slobodni. Ali, to se nikad neće desiti, i sve je na njihovom trpljenju, što je jedino što još održava vlast.

Goran Vesić nije ustao ili nije dovoljno dugo stajao dok su trajale ovacije Šapiću.

Biljana Popović Ivković je bila dovoljno hrabra da sedne pored Nebojše Stefanovića.

To su sitni znaci da nisu svi spremni da trpe sve.

Treće se naslanja na prethodno – zato je Vučić neke izbore morao da da u septembru – unutarstranačke, pred 13. godišnjicu osnivanja SNS.

Time je uzgred obesmislio i Zelenovićeve predizbore u opoziciji.

Jer, nemoguće je izbeći sličnost. Vrlo je neprijatno da u isto vreme Vučićevi protivnici biraju opozicione kandidate, dok naprednjaci glasaju za svoje unutar SNS.

Četvrto, otrovne su Vučićeve rečenice da je SNS „porodica“ u kojoj je izdaja nedopuštena.

Preteći su i njegovi navodi da mu se „gade“ oni naprednjaci koji preko svojih stručnjaka za medije podmeću jedni drugima.

Zloslutno je i njegovo prozivanje Gorana Kneževića zato što je izgubio izbore u dva sela kod Zrenjanina za MZ.

Da ste naprednjak, lokalac i terenac, morali biste u sebi da osećate nepravdu i inat, jer ste stavljeni pred nemoguć zadatak.

Vučić vam traži „da razgovarate sa ljudima na terenu i da vidite kako možete da im pomognete“, odnosno zahteva da donosite i donosite i donosite glasove.

Kako, kad su on i njegova prava porodica (koja nije stranka) izvor afera?

Vi treba da ubedite narod da je sve u redu, da je Vučić samo to što priča da jeste, da nema nikakvog biznisa u pozadini, ni krupnih interesa u sprezi sa geopolitičkim trgovinama na račun Srbije.

Kako?

Hoće li vam poslati čarobni štapić ili neku sličnu spravu iz centrale u Palmira Toljatija?

Koliko dobijate za to što Vučiću donosite izbornu pobedu, a koliko dobija on i još vam nabija na nos da je sve to zahvaljujući isključivo njemu lično, njegovom imenu, njegovoj politici, njegovim srodnicima? I uvek može poslati nekog da vam preotme izbornu nagradu iz ruku, reujedinjujući se sa bilo kim ko „uzima glasove“, svejedno što ih je dobijao tako što je bio protiv SNS.