Naši vlastodršci odavno sebe vide kao moćnike koji oblikuju svest i javnost baš onako kako im je tog jutra naloženo. Baš onako kako im je poslato, tako i nastupaju, sledeći zadato.
Uzdahnu kad treba, ili se pak ražeste pa preteći viču ili šapuću, možda se i nasmeju, i veruju da su odradili. Ubeđeni su da su ispunili svoju dnevnu obaveznu dozu proizvodnje „politike“.
I uopšte ne primećuju – a i kako bi, svi im se klanjaju, smeškaju i povlađuju im – da su njihovi nastupi gledaocima sve čudniji, a oni sve usamljeniji i izopšteniji.
Uzmimo primer ministra odbrane, koji ničim izazvan, čak ni prljavom maštom vlasnika tabloida, počne da se „brani“ zašto ne pošalje, čujte sad, vojnu pomoć u Crnu Goru.
U uživo programu za njega izuzetno prijateljske TV Pink, on krene da na nepostavljeno pitanje daje vrlo određen odgovor – a zašto Tadić kao ministar odbrane u martu 2004. nije poslao vojsku na Kosovo, pa tamo su palili naše crkve i ubijali naše ljude…
Nije ovde reč ni o kakvoj logici zbivanja, pa ni o tome da je Srbija pet godina pre te 2004. vodila rat protiv NATO pakta, pod rukovodstvom ministrove prethodne partije.
Već da se mora postupati prema uvidima u ispitivanjima, a uvidi beleže ono što vlastodršce može da sruši.
Propada slika koju o njima ima njihovo izvorno biračko telo, ono koje nije pritisnuto i prinuđeno. I ti iskreni podržavaoci očekuju neku iskrenu, poštenu i jaku podršku pravoslavnim protestima u Crnoj Gori.
A umesto toga dobiju ministra koji će da im objasni šta je radio Tadić, ali i predsednika koji će u iznenadnom obilasku da podeli koru hleba i tanjir pasulja sa gardistima u Topčideru.
Sve do protesta u Crnoj Gori, održavanje tog privrženog izvornog jezgra vladajuće stranke uz Vučića, bilo je, uz povremene krizne trenutke vezane za Kosovo, uglavnom lak posao.
Sa masovnim pravoslavnim demonstracijama koje ne jenjavaju, crnogorska kriza preti da uzdrma Vučićevu vlast opasnije i dublje nego li protest „1 od 5 miliona“ tokom 2019.
Da ga poljulja više nego li svaki opozicioni bojkot.
U tom smislu, rasplet situacije po Vučića zavisiće mnogo više od toga šta će se dalje dešavati u Crnoj Gori nego u Šapcu i Paraćinu, da li će Zelenović i Paunović „izdati“ i izaći na svoje lokalne izbore.
To da li će njihov izlazak oslabiti opoziciju je pogrešna tema, budući da su bojkot već srušili omladinci iz pokreta „1 od 5 miliona“ najavom svog izbornog učešća.
Još je pogrešnije tumačenje da je Savez za Srbiju čiji su članovi Zelenović i Paunović, koalicija za proteste i izborne uslove.
Kada su se udruživali u leto 2018. oni koji su ulazili odmah su odmeravali svoje učešće u kvotama – Savez je napravljen kao prvenstveno izborna koalicija.
I najzad, pogrešno je i naivno tumačenje, da će recimo u Paraćinu, naprednjaci primeniti kampanju pritiska i prinude kao što su što u Lučanima u jesen 2018.
Naprednjaci su u Paraćinu već primenili sve metode koje su mogli, a Paunović se održao.
Pri tome, policijsku stanicu kao u Lučanima, nema ko da zaposedne, sećate se Dijana Hrkalović se „odjavila“ iz MUP-a i SNS-a.
I niko tog kalibra umesto nje nije došao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
