Sarkozi i Navaljni

Vučićevi režimski ljudi možda se, kao i prethodnih desetak godina, zanose sopstvenom dovitljivošću.

Jer, nije isto da li se okrivljeni brani gospodski sa slobode poput bivšeg francuskog predsednika Sarkozija, ili je narušenog zdravlja poslat u Sibir poput ruskog opozicionara Navaljnog.

Više je u redu nemati slobodu u kućnom pritvoru, nego je biti lišen u zabitoj kažnjeničkoj koloniji.

Tako se zanose Vučićevi ljudi oslobađajući se ličnog straha od pravde. Slatko im da se prave da su oni ta pobednička opozicija koja stalno ponovo dolazi na vlast, svih ovih deset godina.

I svaki put sprovodi pravdu nad „bivšim žutim režimom“.

Prijatno im je da sude Đilasu u medijima, a možda će i u pravoj sudnici, da ne bi neprijatno bilo suđeno njima.

E sad znaju li da prizivaju za Srbiju poziciju koju Rusija ima pred Evropskom unijom, pri čemu su jedno 40 puta slabiji od Rusije, to je pitanje za Vučića.

Prizivaju li otkazivanje evropske podrške i zavođenje evropskih kaznenih mera Srbiji, to je nešto o čemu Vučić mora da lupa glavu, jer je to isto što i pitanje izdaje.

Da li su suviše dovitljivi i revnosni zato što ga svesno potajno izdaju ili zato što su se previše opustili ogrezli u bogatstvu i moći, koje im je on omogućio, pa su se odlepili od stvarnosti.

Jer, otkazivanje evropske podrške Srbiji, kako god se to prikazivalo, znači i otkazivanje unutrašnje podrške Vučiću.

Koliko god u Srbiji bili neraspoloženi prema Uniji, sama reč Evropa, u svesti ljudi znači sloboda.

Naprednjački režim jednostavno ne bi zadržao podršku unutar Srbije ukoliko bi mu Brisel, odnosno Berlin otkazao savezništvo, isto kao što ni 2012. naprednjaci ne bi došli na vlast, da je 2008. nisu pridobili.

Čak ni u korona vremenu i uz svesrdnu pomoć Rusije i Kine.

Ko sumnja, nek pogleda kako se u nastupima Vučića i premijerke Brnabić zaobilazi i prikriva šta stvarno piše u neobaveznoj rezoluciji EP, to ovlašno pominjanje nekoliko kriminalnih slučajeva. Kako se pažnja prebacuje na teren korone i Kosova.

Koliko je vrhu režima jako stalo da se zabašuri da bi EU podršku Srbiji mogla da uslovi i suđenjima protiv pojedinaca iz SNS.

Kako je Vučić požurio da napravi selfi sa američkim ambasadorom i da bude u blizini britanske ambasadorke, radi poruke da možda Nemci (EU) nisu uz nas, ali jesu naši drugi zapadni saveznici Amerikanci i Britanci?

Da nismo izgubili slobodu još, i da nećemo dok je slobodna i naša vladarska porodica?

U režimima kao što je Vučićev, na prvom mestu se štiti vladarska porodica, na drugom vladarski poslovni interesi, a politika je tek na trećem, iako izgleda obrnuto.

Prijateljstva su tu da budu iskorišćena i zloupotrebljena, kao i ostale dobre ljudske osobine.

Država ne postoji, osim kao sredstvo manipulacije i nužno zlo da bi se kupili i primirili podanici.

Takvom režimu biće važnije da zadrži punu vlast u Beogradu i kontrolu nad biznisom u prestonici, nego (pravo na) Kosovo.

Radije će prihvatiti neki finalni kosovski dogovor u leto 2022. nego što će pre toga odstupiti sa vlasti u prestonici ukoliko Đilas nekim čudom uspe da pridobije Beograd ponovo.

Medijski je on već zatvoren i neslobodan, pitanje je samo hoće li birači glasovima pokušati da sebe oslobode.