Škoro nije Beli

Kako je međutim kandidat Škoro podržao srpsko novinarstvo?

Time što je protiv Vučića?

Pa protiv Vučića bi bio i Radovanović iz Informera u slučaju Đilasove pobede 3. aprila.

Za neverovatno veliki broj ljudi iz sadašnjeg SNS-a bi saznali da su oduvek bili antivučićevci, samo su uz SNS silom prilika zbog rušenja režima iznutra.

Ipak, nije fer, reći ćete, pa Škoro je postao antivučićevac kad je Vučić bio najjači.

Evo kako je to iz mog ugla izgledalo.

Za Škoru sam čula od Davora, a ne po potpisu, znači ne po radu i pisanju, budući da po prirodi posla iščitavam štampu stalno i gotovo svu.

Nego po tome da je eto dobar čovek i kolega, koga je Davor znao kao dobrog čoveka i kolegu glavnog urednika nedeljnika u kojima je povremeno pisao.

Čist social networking.

I kada je dobar čovek i kolega došao u sukob sa režimom jer je kao šef deska Novosti kritikovao na RTS-u Vučićevu vladu, podrazumevalo se da mu se kao takvom mora pomoći na svaki način.

I ja jesam – intervjuom u kome dobri čovek i kolega hvali samog sebe i pozitivnim isticanjem njegovog lika i dela.

Imao je prostor od preko hiljadu reči da sam opiše svoje novinarsko mučeništvo i poslao je tekst bez kvačica na slovima č, ž, š i ć.

Ne znam kako da čitaocima dočaram ovaj apsurd dobrog čoveka i kolege, to je kao da hirurg koji se predstavlja kao vrh profesije uđe u salu da operiše ne stavivši rukavice i ne opravši ruke.

Novinari štampe koje znam, uključujući i mene, po višedecenijskoj navici pišu te kvačice čak i u privatnim SMS-ovima, i kad su u romingu, iako ih teleoperateri zbog toga više naplaćuju.

To sa Škorom kao dobrim čovekom i kolegom nije nešto karakterično za novinarstvo, niti je slučajnost.

Srbija je celim društvenim tokom ustrojena tako da tiha manjina od najviše 20 odsto ljudi pod nemogućim uslovima održava vladajuću većinu od 80 odsto, i to na svaki način, u životu borbom protiv korone, privredno da svi zarade plate, politički da sačuvamo dostojanstvo i iole neku poziciju, i tako dalje…

Posle toga Škorina zvezda dobrog čoveka i kolege je uzletela, da bi mi se jednom ljubazno javio na ulici.

Uskoro je postao stalni govornik na protestima, pa pa više nije ni imao potrebu da se javi.

Jednom sam drugarici iz DS (imam prijatelje i u strankama, verovali ili ne) kada je tako projurio ka bini pored nas dve, koja me je začuđeno pitala što Škoro ne odgovori na naše zdravo, rekla „vidiš da ga radi adrenalin, on je već direktor RTS-a“. Drugarici nije bilo smešno, meni jeste, priznajem.

Kao što mi je bilo i Škorino ispovedanje o njegovom učešću u kampanji Saše Jankovića, pod uslovima konspiracije kao da je Asanž ili Snouden.

Škorina kandidatura zaslužuje podršku isto koliko i kandidatura Branimira Nestorovića, ili sličnih koji ili ne pišu kvačice na slovima, ili im je teško što one postoje. Oni svakako nisu Beli iz 2017, kome je zbog mladosti sve bilo unapred oprošteno.