Slučaj

Ne u opoziciji, ne više u protestima, ne u studentskim blokadama, tek ne u uticaju intelektualaca na javno mnjenje, konačno ni u otkrivanju korupcije u velikim biznis projektima… Ništa od toga Srpsku naprednu stranku dosad nije značajno oštetilo, čak ni dokazi pohlepe preletača u njenim redovima poput Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika pod čijom nadležnošću je postavljanje lažne kaldrme u centru Beograda.

Ali, pojedinačni slučaj nepravde i strašne tragedije govori jezikom koji razumeju svi i koji može svakog da takne. Taj jezik ljudske drame i nesrećne sudbine ne može se tek tako utišati sopstvenim dranjem i galamom i glumljenim suzama, čemu u manje teškim povodima naprednjaci redovno pribegavaju.

I nikad se ne može sa sigurnošću znati koliko će takvih pojedinačnih slučajeva nepravde, koji su prošli mirno i gotovo neprimetno, dovesti do jednog. Do onog koji će biti okidač masovnog nezadovoljstva. UN, Kosovo, Berlin, crveni oktobar i poseta Medvedeva, „1 od 5 miliona“, bojkot, izveštavanja RTS-a, pregovori sa EU, to su sve teme koje se mogu držati pod kontrolom.

Čak i kada se više ne može tačno znati koliki je stepen otpornosti, odnosno imuniteta dosegnut na Vučićeve poruke i svakodnevne medijske besede, i u kom stepenu tačno one više ne deluju, niti dotiču ljude. Ali, kada se desi pojedinačna smrt, onda sve može da se promeni. Kada sa traktora padne mladi radnik Čistoće u Kraljevu i pogine na poslu, a dok je bio u komi, prekinu mu radni odnos, to je slučaj koji pre može oboriti Vučića s vlasti nego išta drugo. Pre nego sporazum o Kosovu, kakav god bio, pre nego afere u koje je umešan Vesić ili neko drugi, SNS može uzdrmati nečija lična sudbina.

Nekog čije stradanje najogoljenije pokazuje kako neko u Srbiji mora da žrtvuje sve zarad plate i privremenog ugovora da bi igde radio, mora možda da bude i bot SNS-u i sve što se pod tim podrazumeva. A neki drugi ne moraju baš ništa, sem da budu beskrupulozni u laganju i prisvajanju sve čega se dohvate od školske diplome do planinske reke.

I zato Vučić nenajavljeno u ponoć obilazi radnike Gradske čistoće u Beogradu noseći im burek, a oni na snimcima kažu kako ni jedan predsednik to nikada nije uradio – došao da ih vidi u smeni. Cilj SNS je postignut, deluje se kontrolom štete na mogući okidač masovnog nezadovoljstva usled pojedinačne ljudske nepravde.

Ipak, neki se, a možda i mnogi pitaju, da li je i u vreme ranijih predsednika, tih koji nisu nosili burek, bilo normalno i zakonski, da kad radnik strada na poslu, njegov privremeni radni ugovor automatski dobija status „otkazan“.