SNS mora pasti

Ali, to je po njih lakši problem, veći je u tome, koliko veliki pad će zabeležiti ne u broju glasova spram predsednika Srbije, nego koje će sve opštine i gradove izgubiti, ili biti u opasnosti da izgube.

Istorijski uspeh, ako se to tako može nazvati, na lokalnim izborima 2020. što zbog korone koja je harala, što zbog odluke opozicije da izbore bojkotuje, SNS-u se sada vraća na političku naplatu.

Podsetimo, neposredno posle tih izbora, SNS nije uzela vlast samo u Čajetini, Ražnju, Beočinu, Surdulici, Topoli i Novom Beogradu, da bi u međuvremenu, sve ove opštine, na ovaj ili onaj način, opet pripale naprednjacima.

Uzgred, iako se prelet u Topoli desio pretprošle godine, sad je i zvanično Darko Glišić objavio, kako je vidšedecenijski čelnik ove opštine postao i formalno član SNS.

Takva zaokruženost vlasti na lokalu u rukama ove partije se više ne može ponoviti, a pokušaji da se ide u susret izbornom rezultatu, ma kako projektovan bio, su vidljivo grčeviti i panični.

Koju god opštinu da uzme, opozicija će to prikazati, s pravom kao veliki uspeh, uostalom ništa manje nego radikali 1996. Zemun, a naprednjaci 2009. Voždovac.

Odstupnica koja je strateški osmišljena, u vidu tog novog pokreta koji Vučić najavljuje, i koji u junu treba da dobije pun politički profil, možda će donekle pomoći SNS-u u tome da se slabiji rezultat ne pripiše partiji direktno, nego toj nadorganizaciji, tim imenima na listi.

Ali, neće moći sasvim da prikrije nizlaznu putanju, moguće i strmoglavu. U tom skotrljavanju, uprkos dubinskom nameštanju rezultata, i pomnoj pripremi za to nameštanje, pitanje je i koliko će se novi nacionalni parlament „preslikati“ na lokalne skupštine.

Iako će lokalne liste „vući“ kandidati za vanredne parlamentarne izbore, pitanje je da li će opsežna politika podmićivanja stanovništva koju tako ogoljeno nudi Aleksandar Šapić – besplanti prevoz, besplatni vrtić – delovati.

Jer, sa tim obećanjima se već kasni, vladajuća grupacija je u teškom raskoraku, a čak joj i bezidejne akcije Boška Obradovića, kao samonametnog lidera desnice, nanose štetu.

Kad Obradović, traži da se sporazum o Kosovu pročita u Dnevniku RTS-a, to je kao da smo politički ponovo u godini uoči pomenutih izbora 2020. te da pored njega stoje Valentina Reković i Jelena Anasonović (a ne Miloš Jovanović i Milica Đurđević Stamenkovski) i da se traži da se pročitaju izborni uslovi tadašnjeg Saveza za Srbiju.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.