Šta će biti s Milom? 1Foto: Radenko Topalović

Dalja politička i lična sudbine Mila Đukanovića, iako on, naročito u Beogradu, na trenutke deluje već odavno zaboravljen, pokazaće mnogo o budućnosti koja nam dolazi.

Ovo možda deluje mnogo glupo. Može se činiti da je prava Milova mera upravo tekst (reagovanje) u Vijestima, gde premijera Abazovića naziva veleizdajnikom.

Taj i takav Milov tekst svedoči da ni sam Milo ne zna šta će ga snaći u nadolazećoj geopolitičkoj oluji i da zato udara nasumično, kao da ga vladarsko čulo izdaje, a služilo ga je dobro.

Profesor Dejan Jović, na primer smatra, da su na onakav raspad Jugoslavije ključno uticali crnogorski komunisti (dakle, Milo).

Zato što su oni nastupali zajedno sa Miloševićem, po Jovićevoj tezi, srpsko je rukovodsto moralo da ide na opciju nove Jugoslavije.

Da su Crnogorci na primer, smatra Jović, tih godina raspleta, odmah 1990. postavili nezavisnost kao svoj cilj, i politika Srbije i Beograda bi bila drugačija.

Možda se lanac tragičnih događaja ne bi odigrao tako kako se odigrao. Ako se iz tog ugla gledanja ponovo osvrnemo na događaje unazad, možemo uspostaviti i ovakav (fiktivni) sled.

Moguće da se posle Dejtonskog sporazuma i blokade na Drini, kod vođe crnogorskih komunista, probudila paranoja i osećaj izdanosti. Moguće je da se Milu pričinilo da mu je Milošević politički prvi zario nož u leđa, tako što je prvi uspeo da se nagodi sa Zapadom, i da će nastaviti sa dogovorom.

Uostalom Milorad Vučelić, tadašnji veliki prijatelj crnogorskog rukovodstva, je bio u grupi smenjenih u SPS-u, odmah posle Dejtona.

Možda je Milo strepeo da bi Sloba mogao „dati“ i njega lično zbog Dubrovnika, baš kao što je Karadžića zbog svega u Bosni, i okrenuo se na vreme da napravi sopstveni dogovor.

I tada ga čulo nije izdalo, opstao je kao državnik rado dočekivan u EU prestonicama.

Šta se međutim sada može dogoditi, u ovoj sadašnjosti kada izgleda da više niko u svetu ne poštuje nikakve dogovore, ni pisane, ni nepisane, nije tako lako naslutiti.

Zar uostalom ZSO na Kosovu, nije po nekim tumačenjima trebalo da se uspostavi kao prvi stepenik ka pridruživanju Srbije NATO?

Zar Aljbin Kurti ne blokira taj put iz javnosti neobjašnjivih motiva isto kao što je 2016. kao opozicija blokirao ratifikaciju sporazuma o demarkaciji radi ulaska Crne Gore u NATO?

Zar Kurti nije izdržao u tome do pobede Trampa koji je u kampanji tvrdio da ovom savezu Crna Gora uopšte ne treba, da bi se ipak 2017. i njena zastava zavijorila ispred sedišta NATO u Briselu?

Zar, najzad, Kurti nije Albanac isto kao i Abazović, kome Milo sada tako šovinistički poručuje da mu je to jedini ljudski kvalitet?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari