Šta je bio DOS?

Tako žele narastanje jedne političke snage koja će da reši stvar sa promenom vlasti kao što se u narodnim pričama ubija aždaja i osvaja princeza. Dakle, uz malo magije (kampanje), razuma (sklone se sujete) i hrabrosti (da je ima kandidat).

Na njihovu žalost nije bilo tako prosto ni kada je DOS 5. oktobra srušio Miloševića. DOS je praktično bila koalicija dve stranke DS i DSS, nastale od jedne, i GSS-a kao partije nevladinih organizacija. Ostali u DOS-u bili su ili parapolitički projekti i kao takvi su i završili, ili lokalni političari (Velimir Ilić, Rasim Ljajić), ili tadašnje javne ličnosti… U današnje vreme DOS bi bio koalicija Đilasovog SSP, Jeremićeve NS i Ne davimo Beograd.

Desnica koja nastupa u liku Dveri, Zavetnika pa i DSS i monarhista, pokriva ono što su tada pokrivali SPO i radikali.

I taj DOS je bio samo jedan od više činilaca koji su se poklopili, uz svu moguću podršku i Zapada, ali i prećutnu saglasnost Moskve. Činilac je bilo i to što je DPS  Mila Đukanovića bojktovao savezne izbore 24. septembra, činilac je bio i što se Šešelj nije kandidovao da ne oduzima kandidatu DOS glasove, nego je isturio Tomislava Nikolića…

A posebno dubinski činilac bilo je to što je DOS imao jaku kontrapriču da je suprotstavi Miloševićevoj o borbi protiv strane okupakcije – politička ubistva i pokušaji ubistva (Ćuruvija, Ibarska, Budva, Arkan, Stambolić…)

Ima li sadašnja opozicija jaku kontrapriču kojom može da ruši Vučićev režim? Ako se pogleda sat i 45 minuta kako se Predrag Koluvija ispoveda svom advokatu Vladimiru Đukanoviću na Internetu, realno Vučićev režim i dalje je u prednosti u tome kako dubinski vodi i usmerava svoju priču, i to niko iz opozicije i dalje nije u stanju da preuzme u okrene u svoju korist.

Kod Koluvije su karakteri i zapleti takvi da pozavide i najprodavaniji pisci fikcije i filmski scenaristi.

Tako njega, unuka emigranta i saborca četnika Momčila Đujića, koji je iz nedovoljno jasnih okolnosti, krenuo po diplomatski status u Severnu Makedoniju, privodi „Slobica“, sin telohranitelja poslednjeg komunističkog vladara Sente Milenkovića.

Nedovoljno jasne okolnosti odnose se na nameru „ljudi iz Filip Morisa“ da preuzmu rasade Jovanjice, poljoprivrednog dobra koje nosi naziv pristaništa kod Hilandara. Za rasade kanabisa se nagoveštava da imaju određenu biogenetsku vrednost (opet nagoveštaj da je posebna vrsta nastala u Hilandaru) koja izgleda daje prinos i ogromnu korist oko koje i nastaje problem između dve biznis grupe. Te grupe su očigledno iznad policije, iznad Bezbednosno-informativne agencije, a sugeriše se i iznad Vučića i njegovog bliskog okruženja.

Jer, Koluvija u jednom trenutku kaže i da je posle njegovog privođenja predsedniku Srbije pozlilo i da je zvanično smešten na VMA. Taj iskaz gura Vučića van senke Jovanjice, nastojeći da uvuče u tu senku sve druge. Kod Miloševića je bilo obrnuto, svi drugi su se gurali da izađu iz senke ostavljajući njega tamo nedodirljivog i samog.