Šta posle marša?

Jasno je da se ne može završiti deljenjem slike na društvenim mrežama gde glumac Nikola Kojo predsedava neformalnom grupom javnih ličnosti nazvanom Samoodbrana.

Ne može ni time što će aktivistkinja Valentina Reković novinarima na konferenciji objašnjavati pred izlazak na izbore, ogromnu potrebu da postoji jedinstven spisak očitanih ličnih karata birača.

Ni tako da glumac Sergej Trifunović u kampanji ističe politički nekorektne (četničke) pesme makar i klečeći pred sada pokojnom profesorkom Srbijankom Turajlić.

Niti potonjom svađom mladih aktivista oko mobilnog telefona aktivistkinje Jelene Anasonović.

Najzad, ni bojkotom izbora od strane tačno ovog dela opozicije koja sada slovi za organizatora sadašnjeg marša, bojkotom koji nije oduzeo režimu legitimitet, čak ni radi neuspelog Vašingtonskog sporazuma o Kosovu.

Ovo će se morati završiti drugačije, jer to nisu građanske šetnje umornih imućnih srednovečnih boraca za demokratiju, kako su ih ocenili 2018/19 u Vučićevom štabu, kojima vlast jednostavno nije po ukusu.

Ovo nisu puke šetnje, ovo je teški masovni marš, u kome se korača čvrstim hodom i iz hiljade mahom mladih grla snažno ori „Vučić odlazi“.

U pokretu je glavnina srednje klase, one koja drži i održava vladajuću elitu, i to svojim radom, sposobnošću i stručnošću (lekari, inženjeri…) u pokretu su i oni koji će jednog dana postati ta klasa i elita (studenti i đaci).

Srednja klasa koju je, dopustimo da je nalaz Zorana Panovića tačan, Vučićev režim i delom materijalno stvorio, ali kojoj više, i to sa punim pravom, Vučićev režim nije po volji i meri, a ne samo po ukusu.

To je klasa koja ne želi odsecanje od Evrope, kakva god da ta veza bila, smatra Panović, a isto očituje i Vučićev štab.

Otuda četiri minuta Vučića sa Zelenskim, ukrajinskim predsednikom i najvećom evropskom političkom zvezdom trenutno, na međunarodnom skupu u Kišnjevu.

Zelenski je za Vučića trebalo da odigra Putinovu ulogu iz januara 2019, i da to „hvala na upoznavanju“, zakači Vučićev režim od pada podrške kao što je bilo Putinovo „spasiba za družbu“.

Ali marš se čvrsto nastavlja i posle toga, i Vučiću sledi sve skuplja kupovina vremena, u kojoj je još i mala cena smena Ane Brnabić i postavljanje na premijerskog mesto Miloša Vučevića, ministra odbrane, glavnog pretorijanca, i formalnog lidera SNS.

Ostaje mu i to što je nažalost, spoljni faktor oduvek za autoritarnog vođu a ne za demokratsku promenu u Srbiji, a trenutno nema alternativnog autoritarca koji bi mogao da ga zameni.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.