Tačka udara

Međutim, Vučićevi protivnici radije udaraju nasumice glavom, nego da probaju da nađu tu tačku, i da udare jako i brzo. Ako neko i pokuša, drugi su tu da mu se podsmevaju i da traže da se udara glavom još jače.

Vučić, ne zaboravimo, na vlast nije došao tako što je iz opozicije pobedio na izborima. To je 2012. učinio Tomislav Nikolić omogućujući Vučiću da iz same vlasti počne osvajački pohod na svu političku moć. To možda znači da Vučić sa vlasti može da siđe samo na isti način – da mu neko iz njegovog kruga okrene leđa.

U jednom trenutku činilo se da se upravo to i događa i to na liniji Vučić i Milo Đukanović, koja je duboko ispod javne vidljivosti. Ali, onda je sasvim naprasno Đukanović upao u problem u sopstvenom dvorištu. Mada već u NATO i na ubrzanom putu EU članstva, Đukanoviću se desio ruski scenario, dobio je odmetnutog podgoričkog tajkuna u Londonu. Ako biste se u ovom trenutku kladili, ko bi od balkanskih lidera mogao prvi da izgubi političku funkciju – Đukanović, Vučić ili Milorad Dodik, na koga biste uložili? Afera u kojoj vlasnik Atlas grupe grupe Duško Knežević pominje tajne snimke i korupciju Đukanovićevog DPS najveća je mračna priča još od slučaja „Moldavke S. Č.“. To je bio slučaj umešanosti službi bezbednosti Crne Gore u trgovinu ženama, od pre 2006. i izglasavanja nezavisnosti.

Sadašnju situaciju sa „Atlasom“ Đukanovićevi protivnici već porede sa snimcima koje je objavljivao Zoran Zaev tokom demontaže vlasti Nikole Gruevskog u Makedoniji. Svakako će razmere biti veće nego što je to u Srbiji 2013. bio slučaj sa pričom „130 diskova dobijenih iz prisluškivanja“ grupe Darka Šarića, koja je dovela do smene policijskog vrha postavljenog u vreme vlasti DOS-SPS.

Spolja se Vučiću dakle, opet sklopilo dobro – posetio ga je Putin i pozdravio njegove pristalice, Merkelova je sa njim popričala u Davosu, Makron dolazi, a Prespanski sporazum Atine i Skoplja je potvrđen, pa sad Brisel možda da se posveti Kosovu.

Ali i unutra je Vučić odigrao. Tvrdilo se da više nema koga da uhapsi i da će mu pući SNS ako bude priveden neki naprednjak. Dokazao je koliko je to pogrešno – uvek ima koga da uhapsi, a lokalnog funkcionera iz Grocke naročito. Jer, tako može da testira lojalnost ministra policije Nebojše Stefanovića, koji je i šef Beogradskog odbora SNS i partijski nadređen uhapšeniku. A građanskim demonstrantima, koji više od Vučića ne mogu da smisle političare kao takve, kad zatraže njegovu ostavku, Vučić im je i ponudi. Samo što je ponudi uslovno, ako SNS izgubi na parlamentarnim izborima. Ako opozicija već razmišlja od izbornoj listi pod nazivom „Jedan od pet miliona“ možda treba videti da li bi izborna komisija prihvatila naziv „Za Vučićevu ostavku!“