Treći mesec

Trenutak da budu slomljene je prošao – to je bio januar, najljuća zima i Putinova poseta. Vučićevi nisu imali dobru procenu, izgubili su na tri polja. Prvo, nisu računali da će proteste podržati profesori i studenti, naročito ne tako masovno. Jedna je stvar kada se oni u izborima svrstaju iza nekog poput Saše Jankovića i potpisuju „apele“, a druga kada potpišu da su ljudi na ulicama u pravu što se bune. Jer, onda izgleda kao da su uz narod i spremni da pomognu, a ne kao da narod uteruju u pamet.

Ti potpisi urušavaju Vučića jako na spoljnom planu – pokazuju da on nema podršku po dubini društva kakva bi bila neophodna za obrt koji se najavljuje od 2017. i izbacivanja Tomislava Nikolića iz politike. Obrt koji znači krunu pregovora sa Prištinom, čak i ako ta kruna bude imala samo tri tačke – sever Kosova dobija pravo na referendum i ostanak u Srbiji, Priština posmatračku stolicu u UN, nema uzajamnog blokiranja u međunarodnim organizacijama.

I to je drugo polje na kome su Vučićevi u gubitku, a simbolizuje ga održavanje protesta u Kosovskoj Mitrovici. To što je grupica ljudi prošetala do mesta na kome je ubijen Oliver Ivanović, uključujući i članove njegove porodice, jeste osporilo Vučićevo liderstvo isto koliko bi i 50.000 ljudi na ulicama Beograda. Zato predsednik i ne može da sredi svoje redove, šta god da proba da preduzme, čak i da hapsi naprednjake koji su preterali u zlodelima i bahatosti, ako se ta reč preterati može upotrebiti. Jer Milan Radoičić, obuhvaćen istragom za ubistvo Ivanovića, nije priveden i saslušan. To što tu istragu vodi Priština, ne menja stvari, kako je uostalom Ivanović mogao da robija i da bude suđen?

A treće polje gde vlast gubi je propagandno. Na primeru to izgleda ovako – preko štampe se grunu rezultati anketa po kojima je Vučićev rejting iznad 50 odsto, a opozicija je na bednih 14 odsto. Preko Tvitera Dragan Đilas uzvrati običnim tvitom da je cenjeni istraživač koji meri rejting kupio stan u Beogradu na vodi, glavnom biznis projektu Vučićeve vlasti. I umesto uverenosti u snagu SNS, širi se sumnja.

Jer Đilas je uradio pametno, protest je postavio kao „uhvati sve“ najširu rastuću političku snagu, vodeći ga kao što bi vodio izbornu kampanju – svi (glasovi) su dobrodošli. I tome je podredio pravljenje sopstvene organizacije, mada su mnogi tražili da bude obrnuto.

Suočeni s tim, Vučićevi su prinuđeni da se i oni ponašaju kao da su u kampanji, ali čudnovatoj. Jer niti su je raspisali, niti birali da je vode, što je za njih nova situacija, sedam godina su oni bili ti koji određuju vreme i temu. I zato reaguju prirodno, a to znači pogrešno, u toj kampanji umesto da uzvrate drugačijim osećanjima, izlažu javnosti na uvid svoje strahove. A to su priče o vešalima na protestu (kazna od naroda), tajkun koji gladi mačku u video spotu (veštac pa zna sve što rade) i uopšte dopuštaju da ih obuzme slika povratka u mrak. U njihovom slučaju povratka u opoziciju, u situaciju nevlasti.