„U tvojim novinama…“

Tu važnu stvar izrekao je i novinar Nove u razgovoru sa Marijom Antić, rekavši da ima ličnost koja u Narodnoj stranci ima najbolji mogući odnos sa novinarima.

I da mi svi znamo ko je to – Sanda Rašković Ivić.

Sanda bi, zajedno sa Marinikom Tepić iz SSP, kao predvodnicom parlamentarne liste, i nekom trećom ličnošću kao kandidatkinjom za gradonačelnicu Beograda, mogla da bude naš ženski opozicioni trio.

Dakle, beloruski scenario na srpski način, ukoliko Zdravko Ponoš ostane pri povlačenju na koje je nateran pritiskom iznutra kao mekšim sklanjanjem, u odnosu na hapšenje opozicionih kandidata u Belorusiji, koje je prethodilo njihovom ženskom vođstvu.

Sanda je pravi naslednik onog što je iole bilo dobro u DSS-u, a ne ova ljuštura od te stranke koja je sad ostala da se zove tim imenom.

Vojislav Koštunica nekada, kao Sanda sada, neprikosnoveno je držao tu prvu liniju nakolnosti celog tadašnjeg novinarskog Beograda, šta god ko mislio o pozicijama same stranke, i u kom god mediju da je radio.

I to godinama pre nego što se zaista kandidovao za predsednika i uspeo da predvodi svrgavanje Slobodana Miloševića.

Nešto od tog nastupa je bila Koštuničina lična zasluga, a nešto njegovog tadašnjeg portparola Milorada Jovanovića Bate, bivšeg novinara RTS-a.

Sećam se dobro kako ulazim kod Bate, sa pitanjem da li će mi Koštunica dati izjavu o tome i tome.

Tada se sve moralo peške, mobilni i pejdžeri su bili tek izum, a Internet još uvek eksperiment.

I kao sad da čujem kako mi uzvraća, a šta kažeš na ovo, citirajući neki naslov u kome je Koštunica izrazito negativno pomenut ili dokačen.

I kako pitam, a u kojim novinama je to pa objavljeno? „U tvojim novinama, u tvojim“, pa dok ga belo gledam, otvara fioku u kojoj drži sva dnevna i nedeljna izdanja.

I vadi stvarno te novine u kojima radim, obično današnje, i taj naslov.

Podvučen.

„Vidi stvarno“, kažem, to je bilo vreme kad mi koji smo pravili novine, nismo imali vremena da ih čitamo.

„Šta da ti kažem, ja u tim novinama samo radim, toliko su moje“, rekla bih. Bata je verovao mojoj neverici i ustajao da zove i moli Voju da izađe iz kabineta, i da odgovori to što ga pitam.

Stvar je prosta, ako hoćete poverenje, morate i da ga date, i to dobrovoljno i stvarno, a ne glumljeno i naručeno.

Novinarima, kao i biračima.

Ako hoćete svađu sa novinarima glavnog toka kao Donald Tramp, onda bar morate da verujete novim portalima koji pišu slobodno, čak i kad o vama ne pišu uvek lepo, što nikad nisu uvažili Saša Radulović, Boško Obradović, Saša Janković, Srđan Škoro…

Ako ste kao Boris Tadić ili Dragan Šutanovac išli sa nastupom umiljatog „macana“ koga baš svi u medijskom prostoru vole da sretnu i „pomaze“, odnosno popričaju sa njim, morate primetiti da li ste se pretvorili u međuvremenu, u nešto drugo. Recimo, u „mačora“ koji nasumično grebe sve oko sebe, jer su ga izbacili na ulicu, verujući da tako neće završiti kao drugi što su, pod „točkovima“ medijske mašine SNS.