Udarac u glavu

Ali, stvarno je žalosno kada sebe predstavljate kao velikog novinara, Hemingveja takoreći, u Ivanovom slučaju, a završite pišući mnogo lošije i od Dragana J. Vučićevića. Jeste, da vam Vučićević u svojim novinama uslužno ustupi treću stranu za kolumnu, a svoju objavi na petoj, tako da se lepo vidi čija je bolja. A Draganova je mnogo bolja, budući da se on ne pretvara da, udarajući čitaoca motkom u glavu (ovo je opisno rečeno) da je ta motka nešto drugo. Da je, kao u slučaju Ivanovog pisanja, dirigentska palica kojom se betovenovski diriguje Odom radosti.

Čitaoce ovde izvesno ne zanimaju osvrti na Ivana i Dragana, ali ovde nije reč o ličnostima koji se lažno predstavljaju kao novinari, koliko o toj pojavi udaranja u glavu, koja ne mora biti samo fizička. Ivan se poduhvatio da verbalno batina kolegu koji je Vesića mnogo iznervirao – Jugoslava Ćosića, odabravši mesto odakle Jugoslav ne može da se brani. Ono što nije mogao da odabere niti da izbegne, to je sopstvena prevaziđenost.

Jer, i dalje je Ivanov najbolji tekst napisan u Vremenu o štrajku đaka, ali kada je ministar bio Danilo Ž. Marković. I dalje mu je najveći domet, da podređene novinare s olimpijske uredničke visine pita, kako misle da prate SPO ako nisu pročitali sabrana dela Vuka Draškovića, a da pišu lid, ako ne znaju da izgovore početak Markesovih Sto godina samoće. Olimpijske, budući da sebe promoviše kao medijskog maga koji igra bilijar sa Čedom Jovanovićem, i priča (za knjigu) sa Slobodanom Čerovićem, nekadašnjim julovcem i direktorom hotela Metropol. Uzgred i nebitno, sa hotelom Metropol se u vezu i dovodi Miroslav Kurak, osuđeni za ubistvo Slavka Ćuruvije, koji je u bekstvu.

Bitno je međutim, da je pokojni Slavko bio taj koji je najviše verovao u Ivanovo novinarstvo i za ono vreme, bio spreman da basnoslovno plati to uverenje. Ivanovo „novinarstvo“ koje je bilo prljavije i od Informerovog, budući da u Informeru sigurno nema urednika koji bi se usudio da obmanjuje gazdu. Na primer, kada na pitanje šta ti je rekao Đinđić, novinar kaže, nije hteo ništa da kaže, ljut je zbog današnje naslovne i to mnogo, rekao je da kažem Ćuruviji da nastavi da puši travu i pravi te naslove koji mu se priviđaju, a urednik otrči kod Ćuruvije i kaže, imamo hit Đinđićevu izjavu za sutra. I pukne sutrašnju naslovnicu – Đinđić poručio Ćuruviji da konzumira marihuanu… I slični primeri, koji tvore to valjda skupo iskustvo medijskog konsultanta Ivana Radovanovića, koje on samonametljivo iznajmljuje političarima, praveći se da veruje da je on taj koji koristi njih, a ne obrnuto. I ubeđivaće sebe do samog kraja konsultovanja, čega se izvesno najviše i pribojava, kraja kad njegove „usluge“ više neće biti potrebne.