Scenario nezavisnosti Severa

Da razjasnimo još oko termina: Vučićeva vlast vodi hibridnu politiku istrajavanja u celim mandatima na lokalu i naravno, predsedničkog.

Sastav parlamenta pak, kao jedinog tela koje može da izazove neku promenu stava javnosti, podložan je vanrednim izborima, i češćim izmenama, kao vid pritiska i na opoziciju, ali i na srednje kadrove same vlasti, sve radi lakše kontrole.

Stoga, kad je reč o lokalu, datum izbora se mora usklađivati sa tumačenjem da je realno reč o punom mandatu, koji mesec manje, ali izbori se moraju zvati redovnim.

Prethodni su raspisani 4. marta 2020. i ako sledeći budu u novembru 2023. razlika od tri meseca je zanemarljiva, oni će biti potpuno redovni.

Lokalne izbore raspisuje predsednik Skupštine, i ukoliko bude pomenutog scenarija da i srpska zajednica na Kosovu otvori svoja birališta, i pokuša da sprovede glasanje, sve to će dati glavni okvir kampanje i u centralnoj Srbiji.

Kosovska tema bi prevladala nad ostalim.

To bi bio Vučićev odgovor na ono što ga ključno ruši kod sopstvenih izvornih birača – izostanak Zajednice srpskih opština, i što ga ruši u sopstvenoj glavi – gubitak suvereniteta nad Srbima na Kosovu.

Do ovog gubitka je došlo, podsetimo, odbijanjem vlasti u Prištini da dozvoli srpskoj zjednici i referendumsko i izborno glasanje početkom 2022, što se i nastavilo sadašnjom krizom zbog jednostrano sprovedenih lokalnih izbora na Severu.

Pomenuti scenario je zasad samo na nivou teorije moguć, a bliski SNS-u, ga izričito odbacuju.

Oni i dalje javno zastupaju ideju da bi se ZSO mogla uspostaviti jednim okupljanjem čelnika Srpske liste i saopštavanjem proglasa.

Neuspeli takav pokušaj smo videli u martu 2018. sa ponižavajućim privođenjem Marka Đurića, za koga se uzgred sada tvrdi, da je izabrani Vučićev naslednik na čelu SNS.

Odnosno, da je odluka pala, Đurić će biti predsednik naprednjaka posle Vučićevog formalnog povlačenja na skupštini SNS 27. maja.

Do jeseni ima dovoljno vremena da se ZSO uspostavi na drugi način, u saradnji sa albanskim vlastima u Prištini i neformalnom grupom međunarodnih izaslanika, i čini se da se u to polažu velike nade.

Prištinska vlast bi trebalo da bude namirena viznom liberalizacijom i postupkom prijema u Savet Evrope (širu međunarodnu organizaciju nego što je EU).

Zanimljivi su međutim, pojedini izveštaji sa terena, koji ukazuju kako narod Kosova, posebno albanski, nema više vere u narativ 90-tih, kao ni sprski uostalom, za razliku od političke i medijske elite, i jedne i druge, koje se tog narativa čvrsto, a ponekad i skroz slepo, drže.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.