Večni fašizam

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pa oni nista drugo osim samogasenja i ne rade. Tako su shvatili pouku belih listica. Necemo da se menjamo, vi koji niste glasali za nas ste krivi i sada cemo da se samougasimo do cenzusa! Najtalentovaniii ponekad pokusaju da probiju led ali im iz arhivskog stigne, moguce primeren, ukor i podsecanje da ne narusavaju konsenzus slicnih. A ima gi i fasisoidni. Verovatno misle :imamo novinare, imamo karikaturiste, imamo satiricare, imamo umetnike, zasto da se mi sada? Opet, sve i da ujedinjeni u SNS (Savez za Nekakvu Srbiju, Samo Ne S njima…) pod sloganom -I Mi Smo Kao Vucic Ali Sada Opet Malo Mi Da Sviramo!- simpatije trpeceg trepcuceg publikuma bi prevagnule na stranu Vucica jer je on ipak autenticniji on. Alternativa svima njima je ili vec u inostranstvu na postenijoj sljaci ili odvec socijalna da bi pokrenula nekakav pokret socijale. A protiv Vucica se bori Vucic njim samim. Nekad na korist i njega i populusa, nekad samo u njegovu korist, nekad ni u ciju korist tek iznenadjenja uglavnom bivaju prijatna. Neprijatna nisu iznenadjenja. Dobio ih je na njihovom terenu po njihovima pravilima a i njima se cenim ne zuri da resavaju slozene probleme. Vreme radi za njih. Cak i vreme umesto njih. Sigurno da ima izuzetaka. Ne znam za koga bih glasao ali ako Vucic ode u opoziciju, glasao bih za njega, prvi put. Kada ga svi ispale. Reda radi iako bi cenim u opoziciji bio isti kao i ovi sada. Razlika je u tome sto sam od demokrata nesto ocekivao a od ovih nista. ,Fasizacija’ demokratskim konsenzusom, to cenim ni Umberto nije prepoznao.

2. Poslednjih godina je postala moda da kojekakvi nabeđeni samoproglašeni levičari svakog drugog nazivaju fašistima. Sebe su naravno proglasili antifašistima. A upravo je takvo etiketiranje i satanizovanje drugih ljudi klica fašizma. I zato bi „antifašisti“ trebali da se pogledaju u ogledalo.

3. Srbija je uvek većinski, ponekad i apsolutno, bila na nacionalističkoj desnici. U 19 veku to je bio opšti evropski trend tako da se nije posebno izdvajala. Međutim nakon 1945te, kada je nacionalizam najzad percepiran kao zlo, barem u evropi i zemljama evropskog kulturnog kruga (sa izuzetkom Rusije), nepromenjena i nepromenljiva Srbija je postala vidljivija a nakon pada Belinskog zida i brutalnog uništenja Jugoslavije ocenjena, a ta ocena još uvek s pravom stoji, kao relikt mračnog doba u Evropi. Srbija još uvek živi u epohi pre Prvog svetskog rata i ne shvata čitav 20 vek. Na oba svetska rata, pogotovo na Drugi, gleda kao na usputne neprijatne događaje koji su u nacionalističku Srbiju doveli komunizam. Većinska Srbija zapravo i JESTE izgubila Drugi svetski rat a povratak četnika, dece i unuka kvislinga, ljotićevaca, nedićevaca, radikala i crkve u društveni život je samo dosledno potvrđivanje stare i zabetonirane orjentacije kojoj većina ništa bitno ne prigovara. Kao što vidimo opozicija je potpuno vučićevska, sa par nebitnih izuzetaka, jer drugačija ne bi mogla da sakupi ni dovoljno potpisa za partijska osnivanja. Srbija NE ŽELI da se menja i to je istina koju samo slep ne vidi. Ko ne veruje videce rezultate sledecih izbora pa mozda progleda a mozda i ne. Prema tome ne želim da menjam Vučića za neke tamo druge vučiće koji ga kopiraju. Neka ga pa dokle traje