Vladetina lekcija

Stari DSS predstavlja Vladeta Janković, koji je kao najstariji poslanik predsedavao sednicom dok se ne izabere Vladimir Orlić i sedam potpredsednika.

Prema pisanim i nepisanim skupštinskim pravilima tih sedam potpredsednika moći će da utiču na rad parlamenta onoliko koliko su i sedam patuljaka uticala na bajku o Snežani.

Tu se da se bajka dovede do srećnog kraja, po princa, vladara, a zna se ko je to u Srbiji.

Ipak, Vladeta je kao pripadnik dekonstituisanog naroda očitao krajnje dostojanstveno slovo.

Ukazao je da su izbori nepošteni i da za Srbiju nema nade da bude poštena i srećna dok su takvi.

Baš kako i priliči starom DSS-u i nekadašnjoj beogradskoj gospodi, govora se ne bi postideo ni engleski parlament.

U svojih 84 godine Vladeta zrači i nadom i energijom jednog nestalog naroda, kakvu nimalo nema opozicija koja je tom govoru žarko aplaudirala.

A to što se Vladeti Maja Gojković nije bezobrazno unela u lice kao Dragoljubu Mićunoviću 2016. godine znači i da je novonastali narod došao u fazu kada može da priušti neki vid parlamentarizma.

Taj novi narod predstavlja srednji DSS i to je Milenko Jovanov, novi šef poslaničkog kluba vladajuće Vučićeve partije.

Novi narod se okuplja radi slikanja selfija oko spomenika Stefanu Nemanji, izučio je akademije za lidere, i naše i strane, od NDI do kineskih komunista, lepuškast je i žustar kao Nevena Đurić, bez ikakve ironije.

Vladeta je pak u kampanji hteo Stefana Nemanju da izmesti u manastir, a po mrežama je kružio vic, zašto to hoće, pa zato što ga je Stefan Nemanja kinjio kad su zajedno išli u vrtić.

U srednji DSS, a u novi vučićevski narod Srbije, ubrajaju se i još neke upadljive ličnosti današnjice, na primer Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM.

Petković je kao bivši DSS-ovac, sada neka vrsta namesnika Vučićeve partije za Kosovo, koga bi kao takvog, trebalo pitati čemu tačno služe barikade na Brnjaku i Jarinju.

Da li može biti i tome da narod koji nije novi narod Srpske liste, nego ostatak starog naroda, bude zaustavljen, ako krene u iseljeničkoj koloni put centralne Srbije?

U taj srednji DSS, ubraja se i Andreja Mladenović, šta li je s njim, da li nije više zamenik gradonačelnika, Branislav Nedimović, hoće li biti ministar ičega, a ima ih još, manje upadljivih, ali svakako ne nevažnih…

Najzad, tu je i novi DSS Miloša Jovanovića, koji je podneo Vojislavu Koštunici 2013. ostavku na poslaničku funkciju, kao i na mesto potpredsednika stranke, da bi se vratio posle 2014. kada se Koštunica trajno povukao, a stranka pala ispod cenzusa.

Sledeći dijalektiku, taj Milošev novi DSS trebalo bi da uzme ponešto od starog, i ponešto od novog i da pokuša da stvori neki najnoviji narod Srbije, kome bi, ako ima nade, Skupština nešto vredela, ili vredela više nego (samo)nametnuti vladar.

I koji bi zaustavio ulizičko brisanje istorije koje se vrši za potrebe vladara, na primer u Pinkovom filmu, u kome sve počinje parlamentarnim izborima 2012. Predsednički se nisu dogodili, jer vladar nije učestvovao na njima.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.