Vučić, Đinđić i Kosovo

Lično, jedino mi se ne uklapa to da je Čeda svedok, sve ostalo sledi tadašnju političku stvarnost. U toj stvarnosti Vučić je bio mladi radikal na koga su, iz svojih razloga, računali i pojedini u DS-u i pojedini u DSS-u. Neretko je umeo, da mi u svojstvu portparola stranke, nezvanično saopšti isto ono što su u DOS-u tajno prenosili novinarima.

A to da se Đinđić mogao osećati izdanim od strane upravo zapadnih demokratija, pa to sam svojim ušima čula i svojim očima videla, kada je sedeći u kabinetu gradonačelnika Beograda, off the record, izjavio, što ću uvek pamtiti „Srbija je kao ranjena srna, koju komadaju strane obaveštajne službe“.

To je bilo tri i po godine pre nego što će voditi u decembru pobedničku kampanju za svoj legitimitet i prvu petooktobarsku vladu, pod paljbom OVPBM.

Petog oktobra mislila sam da je sve gotovo, da smo ratove i bedu ostavili iza sebe, da bi se onda, kao u filmu strave, užas nastavio. Ubacivala sam na večernjem dežurstvu uporedo vesti o kampanji DOS za premijera Đinđića, i vesti o tome da padaju bombe na brdo Sveti Ilija nadomak Vranja.

Kao da sada gledam Dragoljuba Mićunovića koji predsedava demokratskom Skupštinom, kako napušta zasedanje zbog eksplozije bombe u autobusu sa raseljenim Srbima, kod Podujeva.

Interesantno, da nikad, ali baš nikad, svi oni koji toliko žale za propuštenom prilikom da se posle Petog oktobra izvrši lustracija, ne pominju kao prepreku dejstva OVPBM, nego polaze od „čiste“ situacije, savršenog mira koji je kobojagi zavladao.

Jedna tragična i teška činjenica im to omogućava, a to je da su oni koji su vladali Srbijom u bliskoj prošlosti ili ubijeni (Đinđić), ili zatočeni pa mrtvi (Milošević, Milutinović), ili u samoizolaciji (Koštunica), ili u nekoj vrsti kućnog pritvora (Nikolić).

Zato ih sve nesnosnije iritira Tadić, jedini javno prisutan naš bivši predsednik, posebno to društvance iz kafića i kafana, koje sebe smatra isključivo jedinim građanskim javnim mnjenjem u Srbiji.

Koliko su se Tadiću klanjali dok je bio na vlasti, toliko to svoje udvoričko klečanje sada jadnije pretvaraju u poništavanje njega, ne hajeći što time pljuju i na svoje „vrednosti“. Samo, znam da on zna sve o njima, kakvi su ljudi i koliki su neljudi, i sa tim uspeva da živi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.