Vučić može da siđe u podrum

Može da bira šampanjac ili nešto slično za slavljeničko raspoloženje u porodičnoj kući u Jajincima, jer je opet uspeo nemoguće. A to je da svoju aferama osporenu iznutra i pritisnutu spolja vlast, opet uspostavi kao jedinu koja je u stanju svima da pruži po nešto što im treba.

Upravo je to pravi ishod u nedelju održanog referenduma za promenu Ustava u delu o izboru sudija i tužioca. Svaka od stvarno ili prividno suprotstavljenih strana u našem političkom polju može to što je pobedilo „da“, pred svojim podržavaocima da tumači u svoju korist.

Bojkot opozicija iz 2020. može ponovo da proživi taj čini bojkota, ali uspešnog – na referendum se odazvalo oko 30 odsto upisanih birača.

Gradovi su glasali ne, baš kako bojkot opozicija priželjkuje odavno na primerima smene vlasti u Budimpešti, Zagrebu, Istanbulu… I zbog čega se nada da ima neke šanse na beogradskim izborima 3. aprila.

Učesnička desna opozicija vratila je deo nade da može da uđe u parlament 3. aprila, koja je bila potopljena prošlim neuspehom da preskoči i sniženi cenzus od 3 odsto.

Zvaničnici EU dobili su takođe šta im je potrebno – da mogu da pozdrave referendumsko kao uspeh svoje politike u Srbiji. Zatim, da se time donekle opravdaju pred nezadovoljnima u sopstvenim redovima što podržavaju Vučićevu autokratiju.

Najzad ta Vučićeva autokratija im je jasno pokazala da je za sprovođenje proevropske, odnosno prozapadne politike u Srbiji, zapravo samo jedan deo vladajuće SNS, i to onaj u kome su Vučić i Ana Brnabić, iako je njihova stranka cela.

Pozdravne poruke iz Brisela za srpski referendum, koliko god da se bojkot opozicija tome opirala, jesu legitimizacija izbornog postupka. Da li će sad bojkotaši dati svog predstavnika u Dačićevo nadzorno telo za aprilske izbore ili neće, izgubilo je svu važnost.

Jer, ni ta bojkot opozicija, spolja i medijski, kao ni učesnička, iznutra i kroz kontrolore i odbore, nije uspela da ospori valjanost glasanja i prebrojavanja na referendumu. Nepravilnost ima, ali ko ih nema, setimo se kako su izgledali prošli američki predsednički izbori.

Opozicija ni sad na referendumu nije uspela da preuzme učešće u kontroli sprovođenja izbora – kako reče sam Vučić ali ne baš doslovno u tom značenju, rezultati su tačno onakvi kakve je projektovao Ipsos. Istina, pokazala je napor u tom pravcu, na primer aktivisti Ne davimo Beograd su pokušali da pokriju biračka mesta, ali to je daleko od ozbiljnog pokrivanja.

I na kraju, ali ne i najmanje bitno, i kosovski premijer Aljbin Kurti, imao je priliku da kod svojih birača stekne poene zato što je odbio održavanje referenduma u srpskim sredinama. Ta neodustajnost u ekstremnim potezima, uprkos tome što su ga ambasadori zemalja Kvinte, pozvali da popusti, takođe je dobra usluga Vučiću, pred predsedničke izbore, jer ga oslobađa od fame iz celog mandata 2017-2022. – da je bio izabran samo da bi „predao“ Kosovo.