Vučić se vraća Šešelju

Vučić, kao vladar na vrhu, jasno se vraća Šešeljevim izvornim metodama, možda uzaludno, a možda i uspešno, nastojeći da te rastuće probleme drži što više pod kontrolom, ako ih je već nemoguće razrešiti.

Izvorni Šešeljev metod jesu najavljene njegove posete Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini koje se nikada nisu dogodile.

Tako je Šešelj najavljivao da će putovati u Zagreb izazivajući tamošnje političare, posebno iz HDZ-a, odvažno kretao ispred sedišta stranke u Zemunu, tvrdeći da tačno vreme polaska drži u tajnosti, da onda nikada ne bi otišao.

Tako je sad iznenada najavljena privatna Vučićeva poseta Jasenovcu sa svim snažnim nabojem, od pomena tog stratišta, koja se verovatno neće dogoditi.

Dosta je pisano odakle dolaze ti Šešeljevi metodi, ali možda treba ponoviti – iz zatvora.

U komunističkim zatvorima su se spojili politički zatvorenici i klasični kriminalci, učeći jedni od drugih i razvijajući jedinstvenu patologiju, koja im je pomogla da se obogate i da vladaju celim društvom.

Kako se to tako dobro primilo, a ima pisaca koji obrazlažu isključivo tim spajanjem nastanak sadašnjih oligarhija i u Srbiji i u Rusiji, i u Bugarskoj, i Crnoj Gori, i u Ukrajini (i u nekim drugim državama) nije do kraja objašnjeno.

U našem slučaju potežu se istorijske okolnosti, da smo, usled turske okupacije, bili zatvorena zajednice, baš kao u zatvoru, te je to šešeljevskim metodama olakšalo dejstvo.

To što se Vučić vidno vraća izvornom šešeljizmu, a to znači izlaganje sebe na uvid javnosti uz provokaciju, izazivanje druge strane, i najgrublju zloupotrebu osećanja ljudskosti i pripadnosti, može da znači samo jedno.

Tu nema velikih teorija, jer ako podbacuje sav ostali sofisticirani marketing, stvar mora biti prosta.

I to znači da uprkos prividnom miru i čvrstini, Vučićeva vladavina jeste ugrožena, ugroženija nego ikad, toliko da on može samog sebe da otrese s vlasti, kao zrela voćka kad padne s drveta, iako niti ima vetra, niti je neko gađa.

Jednostavno, pada zbog težine unutrašnjeg političkog zrenja, odnosno vrenja.

Zato su upregnuti svi koji primaju nekakve prinadležnosti od vlasti, da lupetaju što jače i da prave što besmisleniju buku po medijima, kako bi javnost ogluveli i zaslepili da ne vidi očigledno. Iako se ne može sakriti ni najbučnijim i najpraznijim lupetanjem vest o smrti.

To je vest o pogibiji ukrajinske posade u padu starog sovjetskog teretnog aviona koji je poleteo iz Niša i srušio se u Grčkoj noseći srpsku municiju, za navodno Bangladeš.

Kao da u Evropi ne besni užasni rusko-ukrajinski rat, a dok se misli da je Vučić na strani Rusije, u stvarnosti je on možda i te kako na strani NATO.

Najzad, zašto bi bilo tačno da Vučić hoće da izbegne Šešeljevu sudbinu, da bude u zatvoru i da ga izdaju najbliži.
Naprotiv, možda on u Šešelju vidi samo čoveka koji se izvukao, koji je i u zatvoru bio u žiži javnosti, sačuvao i uvećao imovinu, izašao, bavi se publicistikom, pojavljuje po televizijama…