Vučić „Srbin“ i Ponoš „Hrvat“

Vučić potiče iz gornje srednje klase u Srbiji, koja je to bila kako u socijalizmu, tako i danas. On je pukim rođenjem zadobio privilegovanu stranu društvene lestivce.

Dakle, rođen u prestonici, u porodici bankara i novinarke državne televizije, imao je pristup elitnim školama, dok su mu pravi centri političke moći odmah otvorili put za visoku karijeru.

Njegovo je bilo samo da izabere taj put – i da nauči da laže. Ovaj lični izbor, sam po sebi lak, Vučić je nedavno predstavio kao čist herojski čin.

Poverio se Mariću u Ćirilici da je mogao da izabere i put kriminalca navijača, ali ga je od toga odvratilo ubistvo bliskog druga I. P. (ako sam dobro upamtila ime).

Za sticanje umeća laganja, budimo fer, Vučić jeste uložio neki životni napor, kakav je potreban svakom pripadniku više klase.

Laganje ne tek rečima, nego osećanjima, njihovim ispoljavanjima fizičkim i psihičkim, u cilju održavanja nepostojeće spoljne ličnosti, sve nalik glumljenju u predstavi, samo što je ona neprekidna i može da potraje i čitav život.

Ponoš je sve suprotno, kad se rodiš u selu kod Knina, nemaš pristup ničemu što je imao Vučić (ili na primer i Šutanovac), već taj pristup moraš da osvajaš, i to sam, svojim radom i sposobnošću.

Tako uloženi napor ne ostavlja mesto za laži, ne ostaje psihičke energije za to, ona se troši na surovu obuku, sticanje znanja i opipljivih veština…

Zato i radničku klasu odlikuje istina, i njeno ispoljavanje, ružno ili lepo, životna snaga te klase troši se na stvarnost, ne na laž.

Otuda i radnik, seljak, inženjer, vojnik koji zavisi od svog rada, uprkos priči o čobaninu koji „zna“ šta smera japanski car, ume da prepozna realnost, pa zato i može da nešto promeni, da učini neki podvig.

Nije to izum 21. veka niti gledanih TV serija, to važi od 19. veka i Hegelove priče o gospodaru i robu.

Kod više klase, koja zavisi od svojih laži i prikrivanja, neminovno je osećanje patnje i propadanja, baš takvo kojim Vučić preplavljuje Srbiju.

Stvarnost postaje kockarski rizik, pa i to što je Ponoš Srbin iz Kina, kao i pokušaj puča u Rusiji, na koji je Vučić reagovao tako što je ćutao i sačekao ishod u Moskvi, da bi potom lagao kako je sve unapred znao.

Baš zbog svega ovoga treba zaista pokazati dobru volju prema srednjoj klasi u protestnoj pobuni Srbija protiv nasilja, kao i prema opoziciji – oni pokušavaju još od 2018. da se povežu sa radničkom klasom i da promene i sebe i Srbiju na bolje. Bar teže nekom podvigu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.