Foto: Radenko TopalovićU postdemokratiji koju živimo kako u Srbiji tako i u svetu, izbori ne postoje, oni su farsa, imamo samo takmičenje marketinških timova, piše Miroslav Samardžić, levičar iz Zrenjanina.
Vučić, koji je ponekad umeo da kaže kako ima najbolji tim za izbore u Evropi, ušao je u fazu kada mu je do postdemokratije više stalo nego ranije.
Sada je Vučić u fazi drugačijoj od one 2018-2022, kada je pokazao da može neosporen spolja da vlada i bez parlamentarne opozicije koja je bojkotovala izbore.
U sadašnjoj fazi Vučić hvali više Tadića nego Miloševića. Ističe vrlo Tadićevo marketinško majstorstvo i ne koristi priliku da podseti, iako to i dalje kruži društvenim mrežama, kako je Tadić loše prošao u avgustu 2011. tokom čuvene posete tadašnje kancelarke Merkel.
Čini se da u sadašnjoj fazi Vučićeva vlast ne otežava onima koji hoće da postanu stranke u Srbiji da prikupe i overe potpise, niti upis u registar političkih organizacija.
Vučićev zaokret ka postdemokratiji je rana priprema za fazu vladavine posle 2027, i isteka ovog drugog predsedničkog mandata.
Pretpostavka je da će se vratiti na poziciju premijera, za šta nema ustavna i zakonska ograničenja, ali kao da su pa, ta ograničenja bitna.
Jer, Vučić je uspeo ono što Tadić čiju veštinu hvali nije – Tadić je verovao da uz određene događaje i odluke ne može da pobedi na izborima.
Vučić pak iskustveno zna da takvi događaji i odluke u postdemokratiji ne postoje.
Verovatno je ova 2023. bila ključna godina kada je najzad toliko ovladao političkim tokom, da ne postoji više ništa što bi moglo da utiče na to da izgubi izbore, odnosno da izgubi uticaj na javno mnjenje.
Ni Kosovo, ni Republika Srpska, ni litijum, ni korupcija i kriminal… Ništa.
U postdemokratiji, kako primećuje i Samardžić, konzervativna desnica bolje izražava nezadovoljstvo ljudi, što znači da je masovnija i jača.
Zato se i Vučić pozicionira tako, pomene kako su mu vouk (buđenje) pokreti neprihvatljivi, i eto, i on je na strani nezadovoljnog radništva, a sve govoreći kako mora da se radi više, i još više.
Zato će i u toj kampanji 2027. pokušavati da se poistovećuje prividno sa što širim slojem ljudi, postavljajući sebe kao nekog ko istovremeno i pokreće sistem i njegova je najveća žrtva i opozicija.
Ne treba se iznenaditi ako tada otkrije i da kor (stranka korena vlasti) nije njegova SNS, već su to sve vreme socijalisti Ivice Dačića.
Postoji ipak nešto što protiv Vučića stalno i neprekidno radi, a to nije opozicija. To je vreme, sami protok vremena, koji čini sve bleđim za po nijansu svaki vladarev nastup, dovodeći stanje postdemokratije do krajnosti apsurda.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
