Vučić u evropskom ruhu

On je više u potrazi za strankom koja će moći da nosi nekakvu vladu, a da to ne bude njegov SNS. Jer SNS preti najmanje od 2018. da se raspadne pred očima javnosti, koliko god se to ogromnom medijskom mašinerijom neprekidno zataškava.

Iako je s vremena na vreme oštro upozoravao naprednjake da neće dozvoliti da se pretvore u Tadićevu DS, kakva je bila pred pad s vlasti, biznis baroni u SNS-u, daleko su prevazišli „žute barone“.

Toliko su ih prevazišli po moći, bogatstvu, korumpiranosti, i spremnosti baš na svako nepočinstvo, da Tadićeva DS, čak i SPS iz tog vremena, iz sadašnje perspektive počinju da deluju kao dobrotvorno društvo.

Istina, vrlo trulo dobrotvorno društvo, ali koje je bar malo zaziralo od osude i domaćeg i stranog javnog mnjenja.
Sadašnji Vučićevi nosači vlasti, pak, veruju da mogu sve novcem, a ako i ne mogu, onda mogu sa puno više novca.
Apsurd je da je ponegde reč i o istim ljudima, koji su sad kod Vučića i sa Vučićem, i koji su se promenili drastično nagore, iako se možda i pre deset godina činilo da je to fizički nemoguće.

Oni više ne zaziru ni od koga i ni od čega, čak i nemaju potrebu da bar malo maskiraju svoje biznise, a ni raskošni i raskalašni životni stil.

Recimo, vrlo fensi agencija za odnose sa javnošću radi izbornu kampanju u aprilu stranke čiji lider silazi u publiku sa blu-tut mikrofonom kao Madona.

Nekoliko meseci kasnije ta ista agencija šalje vrlo fensi mejl, sa sve onim „spasite drvo“ i svim profilima na društvenim mrežama, naslovljen sa „saopštenje“.

A u saopštenju vidite jednu sirotinjsku državnu instituciju koja obaveštava javnost o dojavi o bombi, u jednoj važnoj ustanovi.

Naravno, ministar u odlazećoj vladi, u čijoj nadležnosti je ta institucija za koju saopštenje šalje fensi agencija, kao da oni tamo nemaju mejl, jeste iz pomenute stranke koja je vodila glamur kampanju. Vučićevim nosačima moći je od životne važnosti podela monopola na isisavanje državnih para, i zato je tu svaki politički zaokret sunovrat.

Pogledajmo kako je Vučić prošao sa pripajanjem Šapićeve stranke. Umesto da umiri desno krilo SNS, samo je dodao još jednu liniju sukoba oko moći i oko para.

Pri tome, sada ima i na listi SNS izabranu poslanicu Marinu Raguš, prethodno iz SPAS-a, prethodno iz radikala, koju potražuje Haški mehanizam za ratne zločine, zbog ranijeg angažmana kod Šešelja.

Vučiću je opet potrebna čista rezervna stranka, neka je sačinjena i od grupe stranaka, onih koji će moći da drže stari SNS u pokornosti, kao i SPS i druge dosadašnje partnere u vlasti.

Potrebna mu je vlada koju će moći da navlači kao evropsko ruho, a to znači da je obara i ponovo bira u parlamentu, dakle i da je svlači i oblači po ritmu nadolazeće ekonomske krize.

Kao i sa Šapićem, možda će se pokazati da se preračunao, jer će mu to ruho prvi pocepati oni čije je materijalno uzdizanje tako izdašno omogućio.