Vučić – uzdrmani gospodar političkog konteksta

Naime to što, kada se sankcije dovedu u vezu sa prekidom svake savezničke veze sa Evropskom unijom, pokazuje da većina u Srbiji nije za taj prekid, objašnjava koliki je Vučić gospodar konteksta.

Demostatov nalaz zato ukazuje koliko on mada uzdrman i dalje gospodari političkim kontekstom.

Svejedno što to radi neprestanim izvođenjem psihičko političke drame, treba biti čvrsto zaključan u sopstvenom balonu, pa ne videti da Vučić i dalje uspeva u tom gospodarenju.

Vučićeva Srpska napredna stranka je srž (kor) dosadašnjeg konteksta, nastala je zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji u jesen 2008.

Vučićev novi politički projekat koji najavljuje od 28. juna, sem što je i novi format izborne liste, ta nadorganizacija koja neće biti SNS, jeste i pretnja promene od te 2008. važećeg konteksta.

Pojedini posmatrači smatraju pak, ne promene nego samo daljeg podešavanja i prilagođavanja novonastalim okolnostima usled bratoubilačkog rata Rusije i Ukrajine.

Moguće je da ti posmatrači i dalje na politiku Srbije gledaju iz lične jugoslovenske perspektive, i iz tog gledišta procenuju da će Vučić nastojati da izbegne najveću traumu srpske politike iz 90-tih.

A to je trauma vođenja politike koja nema nikakvu podršku ni na Istoku ni na Zapadu. Međutim, moglo bi se reći da je to više učitavanje jugoslovenske traume u sadašnju srpsku.

To deluje više kao najstrašnija jugoslovenska trauma, da je ondašnja država nestala u krvi onda kada više kao takva nije bila potrebna ni Istoku, ni Zapadu.

Najveća trauma srpske politike pre bi bilo nešto sasvim drugo – da je žrtva bila uzaludna i da ne vredi ne samo Istoku, niti Zapadu, nego ni sopstvenim građanima, starim i novim.

Da je bilo uzalud i siromaštvo i odricanje, trpljenje i borba, ulaganje sve ljudske snage i vere, i to od najkrupnijih istorijskih podviga poput Prvog i Drugog svetskog rata, do sadašnjih mnogo svakodnevnijih, kao što je izlazak na mirne demonstracije.

Možda je najjači domet Vučićeve vlasti, uprkos rđavosti i pokvarenjaštvu, u tom gospodarenju, odnosno građenju konteksta koji je, u skladu sa okolnostima, jedini pravi odgovor na ovakvu traumu.

Vučić uspeva čitavih deset godina, sigurno od vojne parade u Putinovom prisustvu u Beogradu u jesen 2014. nakon čega je usledilo brzopotezno otpuštanje Šešelja iz haškog zatvora, da održava makar i privid smisla – da srpske žrtve i žrtvovanje nisu, neće i nikako ne mogu biti uzaludne.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.