Vučićev udar

U brojnim osvrtima na način na koji Vučić vodi politiku, ukazuje se i da je on „sišao sa trajektorije događaja“ kada je reč o spoljnoj politici, Evropskoj uniji i Rusiji.

I to u smislu da ono što je koliko 2017. delovalo vrlo izgledno – konačni sporazum Beograda i Prištine – sada izgleda vrlo neizvesno. Međutim, tu se gubi iz vida da nije Vučić taj koji je sišao sa trajektorije nego su događaji krenuli drugim tokom.

Slično se sada dešava i na unutrašnjem planu.

Olako se tvrdi da će naprednjaci manipulisati glasovima u slučaju da opozicioni SZS ostane pri bojkotu izbora i da će „namaći“ glasove za „lažnu opoziciju“, kako bi obezbedili nekim „vacićima“, Šešelj, Šapiću, Čanku, Čedi ili Saši Raduloviću, Macuri da preskoče cenzus i zadrže poslaničke ili gradonačelničke mandate.

Tu je opet na delu potcenjivanje Vučića – ne zato što njegovi sledbenici ne bi bili u stanju da ubacuju lažne listiće u kutije – nego zato što se u vrhu SNS-a, kao i nekad kod Šešelja, dobro vodi računa koliko se, kada i kako sme uzimati.

Masovno ubacivanje u kutije znači da je u to uključen veliki broj ljudi, sa velikim brojem mobilnih telefona, a duboko smo u 21. veku.

Dovoljno je da jedan bude subverzivac koga je ubacila „prava opozicija“ i jedna objava na društvenim mrežama koja bi postala viralna, pa da ceo izborni proces postane osporen.

Lakše je uostalom, opoziciji da ubaci nekog svog, makar taj i formalno bio SNS i dići galamu posle toga, nego sprovesti masovnu izbornu krađu.

Opozicija podsetimo sada ima, zahvaljujući toliko osporavanom ali izgleda jedino mogućem SZS, sposobnost da izazove krizu, jer može da pridobije medijsku pažnju potrebnu za tako nešto.

Uz to, Vučić i dalje gaji staro radikalsko nepoverenje prema Zapadu, svi „scenariji“ koji se preživljavaju u provladinim tabloidima su varijante Majdana, kako prozapadne snage obaraju prorusku i patriotsku vlast, nikad mimo tog okvira.

Zato, da se Vučićevi toliko podmetnu i izlože za „lažnu opoziciju“, to svakako neće. Ako neko bude i ubacivao listiće to će biti sami predstavnici te saučesničke opozicije. A u slučaju da pođe po zlu, oni će posle javnosti morati da objašnjavaju zašto su to uradili, uostalom kad jednom izdaju to šta zastupaju, ništa im posle neće biti teško.

Zato će na ovim izborima, kao i dosad Vučić probati sve da reši pre kutija. Na samom glasanju situacija će biti što urednija i čistija, kako bi se pred kamarama kao i 2016. i 2017. mogli otvarati džakovi sa glasovima, kako bi se ako zatreba mogli pozivati evroposrednici i uopšte isterivati legitimnost na čistac.

Ali sama činjenica da Vučić mora toliko jako da udara spuštanjem praga, svedoči da je bojkot i dalje vrlo bolan i vrlo opasan po njegovu vlast. Najlakše bi tog bola mogli da ga oslobode njegovi nekadašnji ljuti rivali iz Demokratske stranke – da proglase ujedinjenje, da velika nova DS izađe iz Saveza i ode od Đilasa i da se pojavi kao izborni učesnik, od parlamenta do skoro svake opštine u Srbiji.

Neverovatno, ali DS od te odluke ne deli procena šta ako ni tako ne uspeju da pređu cenzus, uostalom sa Šutanovcem su u Beogradu imali i manje od tri odsto, nego njihova klasična priča. A to je da ne mogu da se dogovore ko bi bio lider te nove DS, jer i to neko „mora“ da bude.