Vučićeva Kneževa večera

Drukčiji su likovi koji Vučiću sede uz skute, nego što su u ovoj drevnoj epskoj pesmi, ali jedan se izdvaja. To je premijerka Ana Brnabić, sa izrazom lica i stavom, koji sve kaže o sadašnjem stanju „srpskog pitanja“, kako po Vučićevom tumačenju na Zapadu zovu ono što mi poznajemo kao „kosovski problem“.

Ana Brnabić, prva do Vučića, na toj slici, i za tim stolom, sedi sa izrazom uplašenog ali hrabrog dečaka, ni Kosančić Ivan nije mogao drugačije da izgleda.

Dečaka, koji je potpuno svestan da odrasli oko njega srljaju u sigurnu propast i da će pritom svaliti sudbinsku odgovornost na njega. I da će on, taj dečak, iako se boji jer zna šta to znači, ipak hrabro podneti to breme, preuzeće ga i nositi, propasti ako treba, iako vidi da odrasli silaze sa uma.

O stepenu tog silaska, u političkoj čaršiji Beograda, se ne govori ozbiljno, već se naprotiv tvrdi, da Vučić ima čvrst dogovor sa Amerikancima, što znači da je verovatno tačno suprotno.

Kao dokaz te čvrstine, navodi se da je opozicija potpuno primirena, da joj je dat prostor za nastup prema onim biračima koji ionako nikad ne bi bili za Vučića, čak i da su lokalni odborni SNS dobili poverljivi nalog, da pomognu ako nešto treba – prostorije, ljudi…

Ali, baš to međutim, može da znači i suprotno – da je opozicija primirena, zato što se Vučić sprema i očekuje da se desi, čeoni sukob njegove vlasti sa Zapadom.

Ako sve na Kosovu lični na dvostruku igru i uzajamno dogovorenu farsu, valjalo bi se setiti i da je 1991. u postititovoj Jugoslaviji sve delovalo baš tako.

Ni koliko u februaru te godine kada su Srbi digli barikade na Plitivicama, građani i javnost u većini nisu verovali da će rat stvarno da izbije, a i pratili su prvi koji je prenošen preko globalne televizije – Amerike protiv Iraka.

Ne treba se zavaravati da bi Srbiji opet mogle da se ponove te 90-te, jer je to u ovim novim okolnostima nemoguće. Sada može biti samo mnogo gore, odnosno 90-te na kub.

Ana Brnabić je očito toga svesna, iako je dosad bezrezervno odano pomagala Vučiću u svim njegovim odmeravanjima snaga sa Zapadom, odnosno ako više volite, sa svetskom dubokom državom.

Jedno takvo odmeravanje je bilo i Evroprajd, gde je Vučić, dok mu je leđa štitila Ana Brnabić, izašao kao pravi pobednik, uprkos tome što su pobedu proglasili oni koji su vršili pritisak da se ta manifestacija održi.

Vučić nije seirio niti tu pobedu oglašavao na sva zvona, isto kao što prihvata doktrinu stalnog prisustva koju sprovodi američki ambasador Kristofer Hil (stara škola politike SAD), ne remeteći česte sastanke i zajedničke nastupe.

Ali, kad Vučić konačno bude stavljen u poziciju da bira između sopstvene slike u srpskoj javnosti, a ta slika znači rejting i vlast, i sukoba sa Zapadom, ne treba imati nedoumicu šta će izabrati.