Zao

Biće izbegnuta skraćenica na srpskom „zao“ zbog mogućeg uvredljivog prizvuka. Oba entiteta biće direktno pod nadzorom i zaštitom Evropske unije i Evropskih odbrambenih snaga i biće u obavezi da u potpunosti poštuju zakonodavstvo i vrednosti EU.

Kao dva entiteta imaće i predstavljanje u institucijama u Briselu, i obavezaće se na uzajamnost, mir i saradnju, dok će u osnivačkim statutima i jednog i drugog ući obaveza da ne mogu raspisivati referendume o bilo kakvoj političkoj ili teritorijalnoj promeni u narednih deset godina.

Izgleda kao fikcija i to ne baš oštroumna? Da, ali suštinski ništa više od opšteprihvaćenog stava u Srbiji, koji se ponavlja od Akademije do pijace, da je Vučić obećao da će da reši Kosovo.

Vučić, kakvim god ga mi smatrali, nije mogao da obeća da reši Kosovo, iz krajnje prostog razloga – to rešenje nikako ne zavisi samo od njega, niti se tiče samo Srbije, niti je Beograd taj koji samostalno vodi igru.

Vučić je mogao prilikom dolaska na vlast samo jedno da obeća, a to je da će sarađivati.

Ukoliko sada, posle deset godina otkazuje saradnju, ili pokušava to da učini, to znači upravo ono čemu svedočimo – široku promenu okolnosti i odnosa snaga među zainteresovanima za „rešavanje“.

Bili smo jednom u prilici, septembra 2020. kada je Vučić „rešavao“ Kosovo kroz Vašingtonski sporazum, i da se uverimo i koliko su okolnosti „široke“ – od Prizrena do Jerusalima.

Vučiću bi valjda, više odgovaralo da se ta dosadašnja saradnja nastavi, ali on izgleda, nije u prilici da bira.

Njegovo otkazivanje saradnje seže dalje od rusko-ukrajinskog rata, najmanje do decembra 2021. i objave američkog ministarstva finansija.

Tada su na listu sankcija stavljeni potpredsednik Srpske liste, ogranka SNS na Kosovu, Milan Radoičić, zatim biznismen Zvonko Veselinović, njegov brat Žarko i još deset sa njima povezanih osoba, među kojima ima i okrivljenih za ubistvo Olivera Ivanovića.

Od tada, neodustajno odbijanje Aljbina Kurtija da dozvoli glasanje u srpskim sredinama, na referendumu za promenu Ustava Srbije 16. januara 2022, i na izborima 3. aprila, samo je Vučića stavljalo u poziciju svršenog čina.

I taj čin je morao da se dogodi, čim se formirala nova vlada Srbije (krajem oktobra) kako bi se otkazivanje saradnje odvijalo u punom kapacitetu.

A, to što i Boris Tadić, a i Rada Trajković, kao i dobar deo javnosti znaju i moraju da znaju, jeste da uvek poslednjih decenija, takvi ljudi kakvi su na sankcionoj crnoj listi, nisu samo i jedino ljudi srpskog predsednika i režima.

Kako smo više puta u bliskoj prošlosti imali priliku da vidimo, takvi promene predsednika i režim, te postanu deo novog režima, umesto da se desi vladavina prava, te da oni kao koruptivne figure nepovratno izgube svoje mesto.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.