Foto: Radenko TopalovićNe treba gubiti veru u mirnu promenu društva na političkim izborima od strane naroda. Ne valja gubiti veru ma koliko da je apsurdno, najzad i neukusno, jer se Đilasu dogodio Bastać 02, u liku i delu Miketića.
Ne sme se gubiti vera, samo zato što iskušenja deluju odvratno.
A već su se – ta iskušenja, na sličan način i događala. Pamćenje mi je varljivo, slepljuje događaje skraćujući im stvarni razmak, pa ipak, sličan je porno skandal kao sad Miketićev, bio izopačena kruna postizborne situacije posle građanskih protesta 96/97.
Nije bilo interneta pa je bilten sa porno sadržajem o vlasniku opozicionog tabloida Ćuruviji redakcijama dostavljen kurirskom poštom.
Pripisivan je tadašnjem pripadniku obezbeđenja radikala, sadašnjem „uglednom“ građaninu Zemuna.
Ta prljava politička operacija valjda je bila inspirisana skandalom Klinton-Levinski u Beloj kući, za koji mi je tadašnji mladi poslanik DS Boris Tadić rekao da je logičan.
Jer, vek koji je počeo Frojdom mora da se završi sa Monikom, objasnio je.
A prethodno su građani tri meseca šetali neprekidno i bilo je prosto nerealno što Miloševićev komunistički režim nije pao.
Toliko govora sam ispisala Vuka, Vesne i Zorana, toliko je opoziciona štampa buknula sa visokim tiražima, toliko je stranih ekipa pratilo antirežimsku pobunu u Beogradu i drugim gradovima…
Pobunu kao reakciju i na Sarajevo i na Knin i na izbornu krađu, sankcionu propast…
Bilo je fizički neverovatno da će Milošević ostati jak na izborima 1997, pa u svim istočnoevropskim državama komunistički režimi su popadali uz vidno manje građanskog otpora.
Tada sam tako mislila, dok su se poneki stariji i iskusniji jugoslovenski novinari (ili obaveštajci, u prošlim vremenima to se nije razdvajalo), rugali takvoj naivnosti.
Po njima tada, postoji skrivena „ruka“ u Stejt departmentu koja čvrsto drži Miloševića na vlasti, a i pomno prati radikale kao budućnost Srbije.
I to bez obzira ili baš obzirom na taj porno pamflet o Ćuruviji. Bez obzira ili baš obzirom na to što je u isto vreme 1998. paravojna šovinistička formacija Oslobodilačka vojska Kosova izronila iz podzemlja, okrutno prvo ubijajući Albance, koji su prihvatali jugoslovensku državu kao svoju.
Novi rat, a i taj porno pamflet, dolazili su iz iste srušenosti društva iznutra i prepuštanja na milost i nemilost svakoj nemoralnosti i ništavnosti, uperenoj protiv njega.
A vera, kao i energija, umesto da nestane, prelazi ponekad u drugi oblik. U ovom slučaju to bi mogao biti oblik Branimira Nestorovića, novog Belog, apsurdnog političkog lika, propovednika izbornog učešća protiv izbora kao takvih.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
