Ženidba cara Dušana

Prvo je 90-ih pokušala u odnosima sa Zapadom da krši sva pravila.

To je donekle bilo i svojestveno tadašnjim komunistima koji su vladali društvom – da veruju kako od kapitalizma mogu da uzmu samo ono što im se sviđa i što ih čini bogatim i sretnim.

Potom dve hiljaditih Srbija pokušava da, u odnosima sa Zapadom, poštuje sva pravila.

Nijedan od pristupa nije uspeo. Jer, kako bi Vučić onda izlazio u javnost sa pet, šest potpisanih dokumenata o Kosovu, iako je prethodnih godina umeo pojedine od njih da čita naglas u kameru, i tumači kako tu piše zapravo vrlo malo dobrog za Srbiju.

A moglo je biti dobro pod njegovim uslovom – da on ne bude odsečen od suvereniteta nad Srbima.

Jer, Vučićeva vlast je za razliku od Miloševićeve, zasnovana na suverenitetu nad ljudima, njihovim srcima, dušama i što je najvažnije glasovima na izborima, a ne na teritoriji.

Teritorija je stvar preklapanja, a ljudi, makar bili i „kmetske duše“ kako nedavno izgovori Vučić, jesu pravi izvor moći njega kao vladara sadašnjice.

Da je Kurti bio dovoljno razuman (ili dovoljno samostalan da radi u korist svog naroda) da dozvoli ZSO, mogao je dobiti neki oblik prizananja nezavisnosti od Vučićeve Srbije.

Kurti je mogao sa Ramom u Tirani da nastupa isto kao Vučić i Dodik, u Banjaluci, s tim što bi se povremeno, jednima ili drugima pridruživali i Dritan i Penderovski.

Balkan bi istovremeno bio i Evropa i sam svoj, a biznis dogovori mogli bi da cvetaju, i što je od suštinske važnosti, to bi bio mir za sve.
Ali, taj plan i zamisao se ruše pred našim očima.

Vučićeva Srbija je poslala poslednju fatalističku ponudu Zapadu – da, ako je želi na svojoj strani, mora da obuzda Kurtija i omogući srpskom vladaru suverenitet nad Srbima na Kosovu.

Možda je to pokeraški rizik sa slabim kartama, kako to piše i govori Veljko Lalić.

Ali, možda je to bilo neminovno i dosledno drevnom obrascu srpskog političkog postojanja.

Taj obrazac oslikava epska narodna pesma „Ženidba cara Dušana“ koja starim jezikom govori o pristupanju Evropskoj uniji, ili savezu sa Zapadom.

Jer, šta je za to vreme politički savez ili ujedinjenje, nego brak monarha, pregovori o njegovoj ženidbi i podrška koja se time dobija ili gubi.

Šta su Latini nego predstavnici tadašnjeg Zapada, i šta su njihova lukavstva koja moraju biti savladana da bi se monarh ovenčao savezom sa njima, nego starinski oblik izvrdavanja obaveza i uslovljavanja i ucenjivanja onog kome je podrška potrebna.

Ako Zapad uskrati Vučiću podršku u zadržavanju suvereniteta nad Srbima na Kosovu, onda je samo pitanje vremena i to kratkog, kada će on izgubiti vlast i nad Srbima u Srbiji.

Trenutno, on je u poziciji drevnog Dušanovog obrasca, koji mu za Milošev lik, dopunjuju neke društveno neprihvatljive i ekstremističke desne grupe.

Ako Zapad nađe način da pomogne Vučiću da zadrži u svojoj vlasti Srbe na Kosovu, onda bi i druge opcije mogle biti na stolu. Jer, jedino zaštita Srba na Kosovu, može biti dovoljno jak razlog da Vučićeva Srbija bude na strani NATO, a ne Rusije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.