Kako graditi metro kada je železnička industrija uništena?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Imam 48 godina. Nesećam se da sam se ikada na našim prugama vozio 100 km/h a kamoli 200 koje spominjete u članku. Tako da stvarno ne znam kad je ta Goša proizvodila te super vagone.
   Imam utisak da stalno pominjemo ‘neke’ naše firme koje su nekad pravile čuda. Svi ti proizvodi su u trenutku kad smo ih mi pravili tehnološki bili 5 do 10 godina u zaostatku za svetom. Sad je razlika još veća pa samo imamo privid da smo nekad drżali korak sa svetom.
   Što se železnice tiče ona je blago je reći uništena. Ali to je bio višedecenijski državni projekat. Sve pruge su zaparložene, obrasle u korov. Državi one jednostavno ne trebaju pa se tako i ponaša.

   1. Porsche je obicno napravljen za brzine do 300 km/h,
      ali nisam video da je iko vozio Ibarskom magistralom brze od 150.
      Logika je ista. Kakav put (pruga) i ostala infrastruktura, takva i brzina.

   2. 176 km/h je brzina pri kojoj smo ispitivali buku i kocne si sisteme na vagonima proizvedenim u Gosi, a namenjenim za vladu Iraka. Vozilo se na pruzi Novska – Rajic, a vukla je lokomotiva Koncar 001. Bilo je to 85 ili 86 godine. Nadzor je bio Henderson&Busby U.K. Ispitivanje je vrsio Zeleznicki Odsek Instituta Kirilo Savic. Isti odsek je izvrsio i projekat zvucne izolacije tog vagona. Vagon je dobio izuzetne ocene. To se desavalo za vreme one drzave.

      1. I dan danas na toj deonici vozovi( vlakovi) se krecu oko 160 km/h.

   3. višedecenijski projekat nije ništa drugo nego direktiva 91/440 EEZ kojom „kroz razdvajanje infrastrukture i prevoza, postavljeni su pravni temelji za obrazovanje železničkog transportnog tržišta. Železničkim preduzećima je omogućen status samostalnih prevoznika (operatora) koji će upravljaču infrastrukture plaćati naknade za korišćenje iste.“ Prve velike promene na državnoj železnici desile su se prilikom centralizovanja početkom 90.-ih, a 2015. godina je kraj za državnu železnicu kakvu svi poznajemo; železnički paketi 1., 2. 3. i 4. zakonski su okvir kojim se u EU reguliše razvoj železničkog saobraćaja i sve promene koje se na domaćoj železnici dešavaju od donošenja Zakona o železnici, posledica su regulativa iz navedenih paketa;