Metro ne rešava automobilska zagušenja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Metro u Nemačkoj se deli na U-bahn i S-bahn, gde je U oznaka za kompletno podzemnu železnicu, dok su linije S daleko duže i pretstavljaju prigradsku železnicu, koja često izbija na površinu, a samo u gradskom jezgru je pod zemljom. Naravno, kod nas gde nema još ničeg, možemo liniju Beovoza pretvoriti u S liniju, treba samo povećati broj polazaka i ubrzati voz. Šteta bi bilo ne koristiti staru železničku stanicu kao jedno saobraćajno čvorište prigradske i podzemne gradske železnice, kao i gradskog autobuskog i tramvajskog saobraćaja. Javnom saobraćaju, kao i biciklističkom, treba davati što veći primat, pogotovo na novobeogradskoj i banatskoj strani grada. Ne treba upoređivati Berlin sa Beogradom, bolji za primer je Minhen, grad sa približno istim brojem stanovnika. Što se tiče prosečne brzine i tu se dolazi do pogrešnih zaključaka. Pre svega max dozvoljena brzina kod nas je veća nego kod Nemaca, a i saobraćaj na Novom Beogradu je neuporedivo brži i pretstavlja skoro polovinu, prigradskih naselja je više, dok Nemci imaju neuporedivo veću centralnu zonu grada. I tamo ne pretstavlja najveći problem kretanje automobila, već mirujući saobraćaj, odnosno problem parkiranja. Više vremena se upotrebi u traženju parkinga nego u samu vožnju, vrlo često. Kruži se i više od pola sata ili skoro sat vremena dok se ne nađe parking. I da, tamo niko ne rizikuje parkirajući gde nije dozvoljeno, pogotovo ne na mesta određena za invalide, biciklističke staze ili na trotoar predviđen za kretanje pešaka. To se smatra delom kulture, nisu samo kazne u pitanju.