„Napredni metro“ i kapitulacija struke (3)

Prva stvar koju su morali da smisle je zašto je prioritet pravca istok-zapad zamenjen metroom za Ada Huju i Makiš. Tako je Stanko Kantar iz Direkcije za javni prevoz izjavio: „Pravac istok-zapad nije prioritet jer je najnovije brojanje putnika pokazalo da u Mihajla Pupina imamo samo 3000 putnika na sat po smeru u vršnim satima“. Da podsetimo, dva najkritičnije opterećena segmenta mreže javnog prevoza su kod Sajma i od Hajata do strogog centra Beograda. Kantar je tada prećutao važnu stvar. Ranije planirana metro linija istok-zapad je zahvatala pored kretanja na autobuskim linijama duž Mihajla Pupina i kretanja orijentisana na Jurija Gagarina kao i ka Zemunu, koja su sada duž Bulevara Nikole Tesle. Konkretno za Savske blokove je ranije predviđano grananje metro linija kod Arene, odnosno trasu od Arene ka centru Beograda bi delile dve linije. Sve se to sliva u već sada prezagušen jedan par žutih traka na Brankovom mostu. Dublje u centru Beograda je još gore, jer nema čak ni celovitih koridora sa žutim trakama.

Kod Sajma imamo manje lošu situaciju. Osim jednog para žutih traka, javni prevoz putnika ima još par tramvajskih koloseka i par železničkih koloseka. Na obnovljenim tramvajskim kolosecima, umesto da ekonomičniji, udobniji, ekološki prihvatljiviji prevoz većeg kapaciteta ide često, tramvajske linije za Banovo brdo idu na svakih 15 minuta po redu vožnje. Većina autobuskih linija od Banovog brda ka centru Beograda ima gušći red vožnje od tramvajskog, pa narod mnogo više koristi autobus. Na železničkim kolosecima je još gora kapitulacija struke. Koloseci su dugo zapostavljeni, ali je trasa dvokolosečne pruge čuvana za brzu prigradsku železnicu iz Šumadijskih predgrađa ka centru Beograda. Trenutna vlast je prva koja uklanja te koloseke. Ne samo to, nego je novi metro plan prvi u Evropi koji ne pokriva ni jednu od najvažnijih železničkih stanica. Svi ranije izgrađeni železnički i tramvajski koloseci ne poriču potrebu za metro linijom ka Čukarici preko Sajma. Ali na pravcu istok-zapad kroz centar nemamo više prostora za poboljšanja bez metroa. Pa i sama metro linija sever-jug , u svim starijim metro planovima je planirana kao pogušćenje mreže šinskog prevoza putnika, ne kao zamena za BG:VOZ i tramvaj. Pokrila bi Klinički centar, Prokop, Trg republike, Žarkovo i Vidikovac gde tramvaja nema.

Nije ovo jedini slučaj ovakvog gradskog menadžmenta da menja džak za vreću za skupe pare. Odnosno da se velika javna potrošnja završi bez stvarnog unapređenja mreže.  Evo, umesto da se autobusi na baterije uvedu u nekim od najzagađenijih ulica, gde nema ni tramvaja ni trolejbusa, oni se predviđaju kao zamena trolejbusa.

Poseban paradoks predstavlja ukrštanje prve dve metro linije u „Beogradu na vodi“. Svi raniji planovi su predviđali ili Terazije ili Trg republike. Tako ćemo sa Novog Beograda i Zvezdare do strogog centra imati masovna presedanja u Beogradu na vodi. To se vidi čak i na javno predstavljenim rezultatima simulacije „smart plana“ sadašnje vlasti.

Sledeće srede: „Napredni metro“ i kapitulacija struke (4)