U(ne)ređenje trgova

Pored svega, kada se rade na ovakav način, imaćemo ponovna iskopavanja i posledični haos u kretanju kroz grad ukoliko krenu radovi po nekom od ozbiljnih metro planova. Generalno, pri savremenom konceptu planiranja centralnih lokacija, ideja podzemnog saobraćaja na trgovima uključujući i metro je da se prostor na površini oslobodi za pešake, bicikliste, javne događaje, ugostiteljstvo, spomenike, hortikulturu, i eventualno neki na tom mestu usporeni javni saobraćaj na površini.

Relativno pozitivan primer paralelnog uređenja podzemnog saobraćaja i trgova smo imali pri gradnji i uređenju podzemne stanice Vukov spomenik. I to rešenje ima određenih mana, i načina na koji bi se moglo možda bolje uraditi. Recimo, da su podzemni sadržaji mogli dobiti delimično prirodno svetlo, da se omogući prilazak podzemnim nivoima kolicima i biciklom blagim rampama, a tramvajska raskrsnica reši na drugačiji način itd. U poslednjih nekoliko godina imamo samo gora rešenja, ne bolja.

Slavija je po površini jedan od najvećih trgova, u Beogradu, a istovremeno jedno od najvažnijih čvorišta kretanja. Dakle kretanja, ne saobraćaja, odnosno po trošenju prostora dominantnog automobilskog saobraćaja. Baš zbog tog kretanja je ni jedan metro plan nije zaobišao. Čak ni „Napredni planeri“, koji su prvi u istoriji metro planiranja u Beogradu uspeli da zaobiđu Prokop, Klinički centar, Žarkovo, Terazije, Tašmajdan, Vukov spomenik, Slaviju nisu uspeli zaobići. Ali su ipak krenuli u skupe i obimne radove bez tačno definisane pozicije metroa, bez trasiranja tramvaja na takav način da se tramvajski saobraćaj ne prekida ni jedan dan metro radova, bez ikakvog motornog saobraćaja pod zemljom, sa samo gorim rešenjem za pešake, a koji su danas većinom putnici javnog prevoza koji presedaju. Na konkursu su imali 10-ak sjajnih rešenja sa pešacima na površini i automobilom pod zemljom, ali je komisija po samo njima znanim kriterijumima gurala podzemne prolaze i muzičku fontanu.

Sledi Trg republike, jedan od najstarijih trgova u Beogradu. Simbol slavne pobede Kneza Mihaila, i preuzimanja ključeva grada. Taj trg je već odavno prostran i otvoren. Odavno jedno od glavnih mesta susreta, upoznavanja, događaja. Slično Železničkoj stanici Beograd, niko ko nije ne živeo, nego saživeo sa Beogradom ne može biti ravnodušan prema naprednim eksperimentima, ubijanju mesta susreta i duha Beograda. Do u(ne)ređenja taj trg je imao sve navedeno na početku kolumne osim nekakvog podzemnog saobraćaja. Ako bismo o samoj metro stanici, ne-napredni metro planovi su tu predviđali čvorište linija, a ulazi u metro bi se mogli postaviti diskretno vezano za obodne delove trga. Digoše ceo trg, a od metroa ništa. Za malo i bez trolejbusa da ostanemo.

Ipak, najtragičnie skrnavljenje je doživeo Savski trg. Cela evropska civilizacija se ponosi svojim železničkim stanicama u centru i staničnim trgovima ispred njih. I ranije nismo imali ni saobraćajno ni estetski najbolje rešenja. Inače, trg je velik, i daje prostor za raznovrsna rešenja. Ono što je gore i od proizvoljno građenih spomenika i fontana, to je prekid i ukidanje civilizacijske tekovine, velikog podviga Kralja Milana i naroda koji je vodio, a to je laka dostupnost Beograda celoj Srbiji masovnim šinskim prevozom.

„Napredni“ metro plan je prvi u istoriji planiranja u Beogradu koji zaobilazi Trg Nikole Pašića. Kakva nas iznenađenja tamo čekaju?