Alibi pod krevetom (VIDEO)

Da, stvarno. Kunem se u glavu mog urednika – njemu ionako nije previše do glave, uređuje Danas i piše za još neke sorošaste biltene. Da, poslao sam mu video podnokrevetnog leša u času kad ga nalazim podno kreveta, i on će taj prilog za moju korpu s delikti, zlu zatrebalo ako ne verujete, totalno predati Zagorki Dolovac ukoliko dotična vaskrsne neočekivano vapeć za istinama, ikakvim ikad pod mrtvim suncem što nas ravnodušjem greje, DA.

Ladno slepi miš, mrtvoladno čak, tavori u podmraku ko svi mi, što bi rekao Bajaga: U celom svetu lepote takve ni. Kanda je red da ovaj Zmaj od očaja u tastaturu rastumači znamenje, sebi pa i vama, ne bi li vas osokolio da izmaknete svoje kauče i vidite šta mrtvotavori onamo. Jer nešto je crklo pod našim posteljama, samo je suviše malo da zasmrdi, malo kao mi. Sreća pa mrci pod krevetom ćute, Santa Maria De La Salute.

(Za to vreme, u aktuelnom ovde-i-sada: stigao je Čučko Akvamen, a sa njim je na prestonicu ljupko pričučnula i prva poplavica; šta je on kriv, tek je došao, grad je i bez njega već tradicionalno nesposoban da savlada neverovatne božje kazne kao što je kiša – ali nije nezanimljiva okolnost kako je taj čovek bogomdana dodola već samim svojim prisustvom.)

Pozovem ti ja lepo moje matoraće i kažem evo, sad znamo šta je. Neko me uvračao. Neka zla bivša, garant. Postoji u teoriji, dakako, i dramaturški tanušan scenario da se siroto slepomišče samo uvuklo u stan: dva prozora nemaju komarnike, bili otvoreni na kip, nisam bio tu; uljez se makljao s mačkama dok nije aterirao pod kauč, verovatno već ranjen, i onamo skončao. Ali pustimo se toga, realno nije bilo tako.

Vi, kažem, znate da je za dobru vračku dovoljan i crven konac, krilce slepog miša već je teška mađijska artiljerija, a celi slepi miš? Pa to momentalno na tebi zaustavlja dalji razvoj rodoslova. Tu treba da si radostan ako još i jutarnju erekciju imaš. Vi godinama strepite da će mi nešto, u svome gnevu pravednome, uraditi Onaj Odozgo (lokalni), a mene zapravo sabotira ovaj odozdo. Ne kuni me, ne ruži me, majko, sreće nemam, jer mi dvokrilni maler pod konak podmetnut. Ko postavlja miše ispod moga praga, što bi rekla pesma.

(Za to vreme, u aktuelnom ovde-i-sada: za najveću plantažu vutre u Evropi biće okrivljen policajac koji ju je otkrio. Prigodan autocitat: „Krivac je žrtva. Žrtva je krivac. Ja sve to gledam sa strane, jer sam samoživac.“ Parče refrena s novog albuma. Sažet modus operandi ovdašnji, krilatica većine.)

I šta sad da se radi, velim dalje, imam skoro četiri banke i kad mi se trba pogleda, deluje da sam prionuo na razmnožavanje pupljenjem. A možda može i prostom deobom, kod nas je sve podeljeno, pa valjda čovek može i sam sa sobom da se zavadi i podeli.

Evo prijatelj mi staje na muku, zove na svadbu, pita da li da me piše +1; gledam u zlo pod krevetom i kažem ma kakvi, piši me slobodno -1: em dolazim sam, em dolazim da se oduzmem. Nego nije samo to, grmim opet mojima, vi i vaša kuknjava za unučićima: Ovo je, bre, krivo i za sve ostalo što u životu nisam postigao. Nikad nije bilo do mene. Ja sam sav dobar, no me neko mrzi. I viša sila me mrzi. Urotilo se i uortačilo, instaliralo se. Što je album kasnio, što nema novog romana, što sam onako docno diplomirao, što para često nemam, što sam jednom ušao u pogrešan bus i to shvatio tek na granici, a i onaj kec iz fizike u srednjoj – pa da, to je retrogradni retroaktivni slepi miš, sve me ukanalio. E.

(Za to vreme, u aktuelnom ovde-i-sad: neki radnici štrajkuju, neki drugi protestuju; nekadašnja glavna železnička stanica pretvorena u smetlište, a rekli su da će to biti muzej našeg razvojnog puta; rat zakazan za prvi oktobar, saznajemo od vrhovnog komandanta; cene skaču, plate ne; vlast dobila većinu glasova u Kragujevcu i Nedeljicama, da se podsetimo; nemamo vladu ni skupštinu, a i šta će nam kad može i ovako, samo smo to napokon prihvatili.)

Ali ništa od toga nije do nas. To su samo usputnosti za zagrade i didaskalije. Nemojmo slučajno da kinjimo sebe. Samo izmaknite nameštaj i uverite se: Grdno podmetnuće zuri u vas ustakljenim okicama. Stavili ovi sa Zapada. S Istoka. Zle komšije. Zle bivše. Ukratko: Drugi. Da je do nas, gde bi nam bio kraj. Ali nije. Najbolje, zato, da ne diramo ništa. Samo vrati kauč i ćuti si.