Demaskiranje maskiranog osvetnika 1Foto: Radenko Topalović

Kaže vest: Kembridžov rečnik izabrao glagol „halucinirati” za reč 2023. godine. „Naizgled videti, čuti, osetiti ili namirisati nešto što ne postoji”, što se, veli definicija dalje, dešava iz zdravstvenih razloga ili kao posledica uzimanja nečega.

No, naša stvarnost pokazuje da taj fenomen može biti i posledica oduzimanja nečega. Informacija, dostojanstva, slobodne volje. Ne znam da li se u APR-u kao delatnost može registrovati oduzetništvo, ali znam ko je celu državu pretvorio u firmu koja se time bavi.

Imao je masterplan: zaglupljivati ljude – i paralelno s tim sprovoditi iživljavanje svake vrste, proglašavajući to pride pravdom. Dijabolična zamisao: u zemlji koja će prećutno odustati od prosvete – biti pr osvete. Navukao je na lice tesnu masku opšteg pravednika da bi sprovodio jednu zapravo vrlo ličnu vendetu nad svime što nije On. Ali maska žulja i steže, kroz rupe u njoj kipi oteklo, pravo lice i privodi žrtve velezuluma suštini koja je sve vreme bila tu. Prvi put otkad je okupacije, jedno istraživanje pokazuje da je više ispitanika koji su „dislajkovali” Predsednika nego onih drugih. Nemojmo se odveć ložiti, to ne znači da neće glasati za Njega.

I dalje je na snazi onaj nezvanični, u narodu spontano nastali predizborni slogan „boljeg nema, goreg nećemo naći”. Ali ovo „odsviđavanje” ipak je simptom da su ljudi napokon malko ozbiljnije uzeli drugi deo gesla nego prvi. Na putu smo da se ispletemo iz te logičke zablude: ako pred nama, dakle, šaradira najgori – kako onda bukvalno bilo ko nije bolji? Tu u pomoć uskače onaj drugi moto, koji je na večitom dežurstvu: „Svi su isti.” Baš zbog toga, mi smo uspeli da najboljeg i najgoreg pojmimo kao istu osobu: ako su već svi isti, daj mi onog najistijeg. Situacija na terenu se, međutim, zahuktava.

Rebrendiranje logoa Pošte Srbije, tvrde pobunjeni poštari, naplaćeno je preko svake zamislive nezamislivosti; čelnici negiraju, ali ta misija nije laka kad svi pred očima imamo činjenicu da se logotip tako silno promenio da bi bilo preskupo kad bi to dizajnersko pregalaštvo koštalo i sto dinara. Kakav halucinogen poturiti narodu da ne vidi ovo?

Idemo dalje: Građanska inicijativa „ProGlas” skupila je više potpisa nego izborna lista SNS-a. Ovakve stvari, osim što su same po sebi lepe i nadežne, još su lepše kad pomisliš da, u smislu ishoda dolazećih izbora, ništa ne garantuju – dobronamerni poziv na buđenje nije isto što i buđenje samo, toliko puta do sada ignorisali smo alarm i nastavili svoju komu – ali svejedno do koštane srži nerviraju stanara Andrićevog venca (pošto tvrdi da non-stop radi, tvrdićemo da na radnom mestu živi). Sećate se kako je svojevremeno na „Apel 100” naprosto morao da odgovori „Apelom 1000”, taj naš (de)maskirani osvetnik Zoro. Koliko li ga onda izluđuje ova sad vest? Tako ti je to. Što bi rekla pesma: pukni, Zoro.

Nezgodnjikavo je što vodeći osvetni radnik trenutno ima preče probleme: tu su, naime, i vesti iz Bavaništa, na simboličkom nivou još opasnije no na bukvalnom. Ne samo što su poljoprivrednici pokazali solidarnost, po ovaj režim najotrovniju supstancu, nego smo pride čuli da su se lokalne režimlije – okupljene s idejom da blokiraju blokadu, što je opet taj kontraško-obesmišljavajući modus operandi o kom pričamo – izvinile i izvestile da su „tu po naredbi”. A naredba je bila da Jovanu Jovanovu, pobunjenom poljoprivredniku, blokiraju… pa, kuću. Dok mu je porodica unutra. Mesto je malo, čovek svedoči da neke od blokatora zna odmalena. I nekome je svejedno palo na pamet da potera ljude u ovakvu akciju. I oni su to uradili, al’ ne lezi vraže – pojavio se izvesni koprc savesti. Šta ako ovo znači da se bar nekima u tim redovima vaistinu više ne mili da mile? Ono kao, napujdao si me direktno na mog komšiju, možda je napokon previše.

Naravno, možda i nije. Kao i uvek, problem je naše (ne)čuveno kratko pamćenje: afere i skandali dođu i prođu, ljudi zaborave, a On zapamti. Sačeka. Strpljivo kuva odmazdu. I onda, u povoljnijim prilikama, izvede svoje dok nas zamajava nečim drugim. Kao amortizer obavezno sevne i podmićivanje širokih masa u vidu davanja neke pomoći; Oduzetnik zamaskira svoju primarnu delatnost prividnim davanjem. Jednog dana, prividno će postati providno. Isto će se desiti i s onom maskom pravednika. Providnik će tada pasti. Sedamnaesti dan decembra može biti taj Dan D. Recite to svima koje poznajete: može.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari