Praznični inventar velesrpstva i rodoljublja

I pre no što najveći Srbi među nama pohrle da već prvom pasusu nalepe etiketu „autošovinizma”, kandidujem jedan termin koji se ovih dana mnogo više napunio značenjem: autoponižavanje.

Ukratko, to je kad neko usred velezuluma slavi slobodu i kliče progresu, zato što ne kapira ili se pravi da ne kapira.

Šta je od ta dva pogubniji slučaj, možda je i kasno da se pitamo pri potpuno istim simptomima – ali možemo bar da ih pobrojimo i sortiramo.

Nije loše da se katkad obavi ta rabota: autošovinisti, to je sad tobož aksiom, ne vole svoju zemlju i rade protiv nje, tako da je dovoljno nekome ko ti je antipatičan nakačiti tu nalepnicu i stvar se dalje ne dokazuje – a nego da vidimo malo kako zemlju vole ovi što je najviše, najglasnije vole.

„Mene to brine jutros”, što bi rekao onaj čuveni Jagodinac iz klipa s uličnom anketom.

Iz tog videa svi pamtimo odgovor: „Mene zanima da mi vi mene kažete de ima jeftina kavurma, čvarci.”

Ali stvar je mnogo slikovitija ako se prisetimo šta je zapravo bilo pitanje. „Kako biste rešili problem bespravne gradnje?”

Na ovu ironičnu vrcavost, verovatno vrlo svesnu i namernu, ne možeš da se ne nasmeješ, ali ispod slatkosmešnosti krije se u stvari najsažetiji manifest mentaliteta – i uputstvo kako po njemu zajahati, budući da nudi tačnu rang-listu prioriteta.

Bespravna gradnja = totalno apstraktan problem, van radara dok god je čvaraka, kavurme, parizera – i proslava.

Tako nekako smo doterali do situacije koja izgleda kao da se na palubi Titanika, dok voda ukuljava sa svih strana, slavi brodogradnja.

Autoponižavanje je i autopodj*bavanje, samo je dilema je li svesno ili ne.

U redovima raje, mislim. Što se pak tiče redova onih koji raji to plasiraju, nemam nikakvih sumnji ni u svesnost ni u bizarnu nasladu.

Jer dok prokazani autošovinisti tu nešto prduckaju, blokiraju ulice, štrajkuju glađu i izvode sve te skečeve koji nasmejavaju Nestorovića, tog starog vragolana uvek ornog na cerek kad neko mre, najveći Srbi koje je svet ikad video nisu organizovali ni najmanji pičvajz povodom vesti o kosovskim tablicama.

Ali su zato napravili sabor velesrpstva u RS, gde se odlikovanje kači na rever jednog Baje Malog Knindže dok Kolja Pejaković drži govor kako se svet urotio da nas upropasti.

Ja da sam taj zli svet, ne bi ni evro spiskao da upropastim zemlje sklone tako velikom krindžu da ordenuju Malog Knindžu, to je totalno suvišna investicija.

Ali ne slušajte mene, ja da stvarno volim otadžbinu išao bih da kličem Baji, ne bih pisao za izdajnički Danas.

Nastavimo dalje: ekolozi – pardon: lažni ekolozi – pokušavaju da ubede narod da je tema zagađenog vazduha zapravo vrhunski patriotska tema. Pfff, nije nego. Vrhunska patriotska tema zna se šta je, Kosovo.

A ovi kažu – ljudi, pobogu, zvanična statistika veli da od zagađenja za otprilike 5 godina umre više naših građana no što ih ima na Kosovu, ne čini li vam se da je ta tema važna? Ne, ne čini im se.

Važno je samo jedno. U redu, gde ste onda na ulicama zbog tablica? Kamo, na primer, litije za to?

A pa ne, litije su da se kadi put kojim su prošli zli pederi i lezbe, jer od te pošasti godišnje umre… ehm, niko. Da vidimo čime su ovih dana još bili zauzeti najveći vernici među nama.

Na najlepši pravoslavni praznik, dan ljubavi prema bližnjem, jedan je išao da bogougodno razlupa izlog Prajd Info Centra, a neki su isto tako hristoliko palili sva pirotehnička sredstva, u skladu sa svime što je dobri Isus propovedao.

Da ne budem krivo shvaćen, ne govorim o istinski verujućima niti želim da ih uvredim, naprotiv: njima su ove pojave ogavne taman koliko i meni. Idemo dalje: spomenuti doktor Crni Cerek, shvaćen kao glas naroda kod 5,6 posto birača, sedi na takođe spomenutoj proslavi do Vulina.

A taj doca je izaslanik onih koji nisu ni za vlast ni za opoziciju, onih koji se ne daju prevariti kojekakvim pandemijama i globusima, on je izgovarač istine i nije ničiji, ponajmanje službin, i zato sedi direkt do službaša – on je tu zato što je pravi patriota.

Nećemo valjda da saberemo dva i dva, ma jes. Bolje da umesto toga lansiramo za Božić ono jedno bure sve do Carstva Nebeskog, nema šanse da smo prdnuli u čabar kad leti tako visoko.

Ukratko: „Ko ume gomile da opčini iluzijama, lako im postaje gospodar, a ko god nastoji da ih od iluzija otrezni, postaje njihova žrtva”, reče Le Bon.

Blago nama s nama.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.