Ajde opet malo decu da pravimo

Tom rečenicom počinje i završava se ta tema. Možda eventualno i ovo: Zašto el prezidente ne sme da dođe na Dodikovu žurku, već tamo šalje dete Danila i večito dete, Ivicu?

Koga sam sve opazio na toj smotri, Instagram nalog mi je olakšan za barem njih desetoro. No, dosta o tome. Sad malo o deci. El prezidente je na Trećem demografskom samitu u Budimpešti izbrojao u glavu koliko jedna žena treba da ima dece u Srbiji: 2,1. A ima ih samo 1,48. Ups, ovo je vest iz septembra 2019. Ali kad mi je već to Gugl odabrao, da vidimo šta je el prezidente tada još izrekao: Srbija je 2018. imala jednu Kikindu manje u odnosu na prethodnu godinu.

A evo i vesti od pre nekoliko dana: el prezidente je tumačio gde je stopa prirodnog priraštaja u Srbiji najgora i zaključio da je najgora svuda, a to što je u Beogradu prirodni priraštaj veći nego u drugim mestima, nije zato što su se svi zaleteli u Beograd, nego… u stvari, jeste, zato što su se svi zaleteli u Beograd. Od cele zemlje praktično je ostao samo Beograd, za šta su krivi svi ovi koji su zapucali u Beograd, kao da u Beogradu postoji kanalizacioni kolektor i kao da u Beogradu vazduh ide u neku drugu boju osim crvene i ljubičaste.

Kaže još volim ja kućne ljubimce, ali bolje da gajite dete nego mačku. I to je cela vest. Na B92. Na Blicu ima malo više. Kaže el prezidente, gde god ima love, nema dece. Dakle, krivi smo mi, jer nećemo svoje bogatstvo da delimo sa svojom nerođenom decom. Veli još NJegova Mudrost da je najniži natalitet na Vračaru, Savskom vencu i Novom Beogradu. Pa, dobro. Ko ima lovu da iznajmljuje gajbe na Vračaru i Savskom vencu, taj neće decu, nego hoće da se zeza. Starosedeocima u tim opštinama su i deca i unuci odavno zapalili odavde.

Za Novi Beograd me stvarno mrzi da analiziram, pošto el prezidenteu ionako ništa ne verujem, kao što mu ne verujem ni da će da izdvoji „ogroman novac“, 80 do 100 miliona evra (nacionalni stadion, for scale: od 250 miliona do 900 miliona evra) za ovogodišnju pomoć trudnicama i porodiljama.

Sve u svemu, uobičajeno godišnje kukumavčenje glavnog krivca za negativni prirodni priraštaj, na koje sam se uredno upecao. Da sam Basara, sad bih napisao: „Nema te je’ačine koja će da vrati sve ono što je glavom bez obzira pobeglo odavde.“ Da sam el prezidente, ne bih više okolišao, već bih napokon dozvolio da mi izleti: „Građani, je’ite se!“

Svi bi rekli „Koji car“, ja prvi. Umesto toga, u skladu s redovnom razmožavačkom propagandom, on nas kao Boga moli da umesto što gajimo mačke (ja ponekad hranim jednu uličnu, da li se i to računa) pravimo i gajimo ljudska bića. E, ne može, ne dam moje pare!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.