Ako Vučić naredi da skočimo s mosta, šta ćemo uraditi? Naći ćemo pogodan most, koji ne mora nužno biti u našem mestu prebivališta, naročito ako ono nema most, pa ćemo se onda njime prošetati, te pronaći idealno mesto za skok.
Predsednik nije rekao šta će nam se desiti kad skočimo s mosta, ali ako je ispod našeg odabranog mosta presušila reka, onda će se rezultat našeg skoka čuti nadaleko.
Ukoliko ispod mosta ipak teče reka, to znači da je Vučić naredio rečnoj policiji da uzme slobodan dan.
Ovo znači i da je reka zagađena, te da ćete se po skoku s mosta u njoj dezintegrisati. Neki će namerno odabrati deo mosta sa koga skok vodi na asfalt ili na divlju deponiju, jer to je ono što najbolje uspeva u blizini naših rečnih tokova.
U svakom slučaju, izbor je veliki, a mi na slatkim mukama, jer nema većeg uživanja od bespogovornog slušanja predsednikovih naredbi.
Ako Vučić naredi da skočimo sa zgrade, nemoj da je neko skakao sa krova neke kuće i slomio obe noge, pa da država mora da plaća troškove za lečenje, za koje novca nema, pošto je sav novac tamo gde treba, odnosno u džepovima predsednikovih najbližih i nešto daljih poslušnika, pardon saradnika, jer poslušnici smo mi.
Dakle, zaboravite skok sa krova kuće, a zaboravite i na skok sa nižih spratova zgrade.
Predsednik zahteva našu punu posvećenost ovom skoku.
Najlakše je skočiti, ako živimo u zgradi, na visokom spratu, sa lepim pogledom u ambis.
Izađemo na terasu, duboko udahnemo zagađeni vazduh, pogledamo ispred sebe u večnu izmaglicu smoga, poslušamo daleko ispod učesnike u saobraćaju kako se međusobno psuju i biju i kažemo (može i naglas) „Hvala ti, predsedniče“.
I onda ‘op, u lepšu budućnost. Ukoliko ne živite na visokom spratu, popnite se na što viši, a možete odabrati i vama potpuno nepoznat soliter.
Pritisnite sve raspoložive dugmiće na interfonu (ako je zgrada uopšte zaključana), te recite „Dostava“.
Onda pronađite izlaz na krov i odaberite stranu sveta u koju želite da gledate prilikom izvršenja naređenja.
Ako Vučić naredi da skočimo pod voz, biće to velika privilegija.
Osetićemo se kao romantični junaci književnih klasika, s tim što su oni skakali pod voz zbog besmislica, umesto da idu kod psihijatra, a mi slušamo naređenje našeg predsednika, koji zna šta je najbolje za nas.
Za početak nađite prugu, ali neku kojom idu vozovi. Imajte u vidu da ćete možda naići na prugu kojom vozovi idu tako učestalo da ćete, čekajući neki, umreti od starosti.
Zato je najbolje da nas ometla „Soko“. Bilo bi to istovremeno najefikasnije skakanje pod voz, jer „Soko“ ide redovno i prilično je brz, ali i veliko priznanje politici našeg predsednika, spajanje lepog s korisnim, spajanje „Sokola“ sa našim nejakim telom.
Važno: ako vas, bez naređenja predsednika, more misli o samoubistvu, molim vas, odmah potražite pomoć.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.