Ovo je sto šesnaesti tekst u kom se opraštam od Aleksandra Vulina. Zato sam i sačekao nekoliko dana od njegove ostavke na mesto direktora BIA, kako bih ga napisao. Tu lepu vest sam prvo ugledao na Fejsbuk stranici PUF, da bih je zatim overio na portalu „Danasa“.
Ono što je Saša Janković rekao dvanaestog jula, kada su Amerikanci Vulinu uveli sankcije, a sa čime sam se narednog dana složio na ovom istom mestu, desilo se tri i po meseca kasnije – Vulin je smenjen tako što je podneo ostavku.
Na ovom istom mestu sam pretpostavio kako će ta ostavka glasiti – neće jedan Vulin biti prepreka daljem napretku Srbije i zato će za dobrobit države odstupiti s funkcije. Ispostavilo se da nisam bio u pravu. Ostavka je glasila, parafraziraću: Neće jedan Vulin biti prepreka pokušajima da zapadni pritisak na Srbiju malo omekša, on velikodušno daje jednu od svojih glava na panj „srpskom svetu“.
Ova pasivno-agresivna, kukumavčeća, ostavka, znak je da je američki pritisak bio baš priličan, što ne znači da će sada biti nešto manji (iako se to u ostavci praktično moli), naprotiv, navikli smo iz istorije da kad Amerikanci počnu da pritiskaju, taj pritisak je sve jači i pod njim svašta izleće.
Usudiću se da primetim kako je pod pritiskom prvo izleteo Milan Radoičić, a za njim Vulin. Ipak, Vulin je to. Još uvek nisam otvorio penušavo alkoholno piće. Na dan ostavke, proveravao sam ispod stola i kreveta, da tamo ne čuči Vulin, a kada mi je uveče u sobu uleteo slepi miš, moje vrištanje čulo se do Vašingtona.
Pametnjakovići su odmah smislili tezu da će Vulin Vučiću biti potreban u kampanji. Hoće, ako Vučić želi da osvoji što manje glasova. Poznato je da Vulin nikada nikakve glasove na izborima nije dobio, da mu je svaka funkcija poklonjena, svaki autoritet ničim izazvan, a svako pojavljivanje u javnosti sramno, ne samo za nas, nego i za oba njegova glasača.
Već je dovoljno ukantao Vučićevu kampanju time što je na samom njenom početku podneo ostavku, pokazavši na taj način kolika je objektivna slabost režima u odnosu na zapadni strani faktor. Istraživanja pokazuju da sa svakim Vulinovim javnim nastupom, lista „Aleksandar Vučić – ukrali smo Đinđićev slogan“ gubi najmanje dva procenta podrške.
Tako je bilo i u nedelju, u „Hit šitu“, gde je svoju labudovu pesmu, baršunastim glasom, otpevao bivši direktor Kancelarije za KiM, ministar za rad i tralala pitanja, ministar vojni, ministar policije i direktor BIA, nadam se da nisam zaboravio neku od funkcija koje su Vulina snašle. U „Šitu“ smo mogli da čujemo i „utešni“ tračak starog dobrog Vulina, koji je izjavio, parafraziraću: „Da je Srbija imala veze sa onim u Banjskoj, završili bismo u Prištini“.
Šuška se da će ALeksandar Vulin završiti kao neki vrag pri srpskoj ambasadi na Kubi. Da se ne bismo rastali u lošoj atmosferi, želim mu dobro zdravlje.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.