Аlekova ložionica

Solidno uvežbana trupa glumaca i opsenara, predvođena preiskusnim Аlekom Vučićem, u dvoiposatnom multimedijalnom spektaklu, koji je direktno prenošen na preko četrdeset televizijskih kanala, pokušala je da dočara čime će sve prikrivati ponižavanja u južnoj pokrajini i kritike koje trpi zbog autokratije, a najavili su i svoj visokobudžetni „poslednji“ projekat, „mini ЕXPO 2027“.

Program je počeo intoniranjem himne, a onda je Аlek Vučić, simbolično odeven u kostim za parastose (crno odelo, crna kravata), održao uvodno slovo. Na nekada mladom i perspektivnom Vučiću sada se, pre svega, primećuje umor.

Neubedljivost, monotono brbljanje i frljanje ciframa i nazivima naseljenih mesta obeležili su ceo njegov nastup i mora se priznati, Vučić, na kome počiva ceo spektakl, bio je njegov najslabiji deo.

Da li stoga što je u Davosu, između seansi maltretiranja koje je trpeo, imao malo vremena za pripremu, ili je možda reč o ukupnom zamoru materijala, ostaje nam da se pitamo.

Činjenica je da je na Vučiću najveći teret lopovskog projekta „2012 – 2027“. Stotine nastupa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom svake nedelje uzele su danak, pa je tako od ubedljivog glumca ostala samo senka.

Njegove kolege su dale sve od sebe da budu ubedljivije. Najblistaviji deo predstave bila je Аna Brnabić Čale, koja je pokazala dobar uspeh iz predmeta Javni govor, na dualnom obrazovanju, koje pohađa na mestu premijerke.

Sa svega šesnaest slovnih permutacija, Čale je, može se reći, briljirala. Najdirljiviji deo njenog nastupa bio je pokušaj objašnjenja fenomena veštačke inteligencije („To je inteligencija kao i svaka druga, ali…“), koji je izazvao suze publike i kritike.

Njoj je pripala čast i da ponovo najavi projekat „Ložionica“, u Beogradu na vodi, vredan 52 miliona evra, čija se namena ne zna, kao ni bilo šta drugo.

„Ložionica“ je centralni simbol ove manifestacije, predstavljajući loženje širokih narodnih masa da ih čeka nešto drugo osim propasti.

Posle Čaleta, na red je došla gospođa zadužena za dualno obrazovanje, koja je ulogu shvatila preozbiljno, te joj, usled silnog šmirantskog urlikanja, nismo upamtili ni ime.

Standardan je bio Siniša Mali, koji, verovatno zahvaljujući relativnoj medijskog neistrošenosti, odaje utisak najuverljivijeg u ansamblu.

Za kraj, ponovo Аlek i sa njim novi antiklimaks. Nervoza koju je izvodeći završni performans ispoljavao, sprečila nas je da zapamtimo gde će se sve krečiti škole i banje.

Sve je završeno intoniranjem pesme „Vostani Serbije“, posle koje su učesnici, koji su istovremeno bili i publika u sali, krenuli u protestnu šetnju do svojih limuzina. Ocena: 3 od 5.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.