Foto: Radenko TopalovićBio sam u Beogradu na samo tri dana i prvo mesto koje sam obišao je trenutno aktivni i zasad uspešni protest u zemlji, građanska zaštita starog savskog mosta, „Most ostaje“. Punkt gde svaki građanin može da dođe bilo kad, na koliko god hoće, nalazi se na trotoaru, sa desne strane mosta, kad se gleda na gradu, na samom ulazu u srpski Mordor, „Beograd na vodi“.
Kad sam došao, tamo je bilo desetak „mostobrana“, koji su mi se obradovali. Tako će se obradovati svakome od vas. Veliki šator u kome se nalazi štab građanske zaštite mosta zagrejan je i opskrbljen namirnicama, dobijenim od građana.
Automobili koji prelaze preko mosta, zahvaljujući isključivo građanskom protestu, trube u znak pozdrava. Sa druge strane mosta nalazi se još jedna ekipa, bez šatora. Ta strana je najranjivija, jer režim očigledno planira da rušenje započne tamo, nadajući se da će, kada prvi delovi mosta budu uklonjeni, protest prestati.
Greše. Razgovarajući sa organizatorima, došli smo do zaključka da mesto njihovog bunta ima jedinstvenu šansu da se pretvori u trajnu slobodnu zonu. Ako bi dokazani kritičari vlasti, iz redova dramskih i muzičkih umetnika, prepoznali ovo mesto kao idealnu tačku za izvođenje monodrama, duodrama i akustičnih setova, Savamala, sravnjena sa zemljom, vratila bi se iz mrtvih.
Zamislite koliko će sveta doći na besplatni pozorišni komad ili koncert. Ili književno veče. Ili javnu debatu. Ili revijalni basket na jedan koš. Ili turnir nezavisnih medija u pingpongu. Tako bismo izašli iz vrtloga jednih te istih informacija o odbrani mosta. Redovni javni skupovi kraj šatora postali bi udarne vesti, a Beograđani će shvatiti da je šator njihov, kad god i na koliko god da tu dođu.
Ništa od ovoga nisam rekao u videu koji sam s lica mesta okačio na društvenim mrežama, već sam samo napomenuo da građani mogu da dođu tu bilo kad, na koliko žele. Taj minut i dvadeset sekundi videlo je za 48 sati više od osamdeset hiljada ljudi na Fejsbuku.
Preko pedeset komentatora sam blokirao, jer su me zasuli paletom preporučenih uvreda: neoprani narkoman prasac izdajnik kepec smrad i govno. Jedan je napisao da će doći da me baci u Savu i taj komentar sam ostavio, smatrajući da svi treba da ga vide.
Kad sam ukinuo komentarisanje svima koji me ne prate makar dvadeset četiri sata, počeli su da se javljaju u inboks. Jedan je rekao da će mi „roknuti ženu i kćer“, a drugi da ću biti uhapšen jer štitim most koji samo što se nije srušio sam od sebe, te da će mi jebati mater. Zna se da pretnje prijavljujem samo kad ustanem na levu nogu, ali ih od sad sve kačim u svoje „storije“.
To je efikasno sredstvo borbe, naročito kada napadi dolaze u ovolikom broju zbog jedne benigne objave. Most ih, dakle, boli. Volim kad ih boli. To je znak da treba nastaviti bez anestezije.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
