Baj, baj, Zaev

Za to vreme Skoplje je postalo luna-park za siromašne, načičkano spomenicima i kičerajskim gipsanim fasadama, a zaživela je i ludačka teorija o antičkom poreklu Makedonaca.

Era Gruevskog obeležena je pre svega sistemskom korupcijom i organizovanim kriminalom.

Protiv tog režima održavale su se maratonske neuspešne demonstracije, da bi do promene došlo na izborima, kada su pojedine albanske stranke zaključile da su im Zoran Zaev i njegove socijaldemokrate poželjniji partner u vladi.

Zaev je postao premijer 2017. Nikola Gruevski osuđen je na dve godine zatvora, a krilima Ikara odlepršao je u Mađarsku, gde je dobio politički azil.

U odnosu na prethodni period, prosečan Makedonac je ovog puta veoma brzo zaključio kako Zaev ništa ne valja.

Od 2018. do 2020, kad god bih svratio u Severnu Makedoniju, slušao bih: „Site se isti“ ili još crnje: „Ovie su pološi od ‘Grujo’.“ Moj odgovor, koji nije nailazio na razumevanje, bio je: „Strpite se malo. VMRO je za deset godina napravio rupu koju narednih deset godina nećete moći da zakrpite.“

Zaev je povlačio odlučne i ne baš popularne spoljnopolitičke poteze: promenio je ime državi (i time rešio višedecenijski spor sa Grčkom), uveo ju je brzinski u NATO, „otvarao je Balkan“ sa mafijašima iz Srbije i Albanije, a zube je slomio na pregovorima sa EU, kad su iz Bugarske počela da stižu veta, zasnovana na negiranju makedonskog nacionalnog identiteta.

Kao što običaji na Zapadnom Balkanu nalažu, glasači su pet do deset puta puta stroži prema demokratskim vlastima nego prema nacionalistima i mafiji, pa je tako pre neki dan SDSM „kažnjena“ na lokalnim izborima, izgubivši dvadeset gradova, uključujući i Skoplje.

Ako je ovo crven tepih za povratak VMRO DPMNE na vlast, Makedonci su, kao što se na Balkanu redovno dešava, kaznili sami sebe.

Zoran Zaev je tako hitro dao ostavku na mesto premijera i predsednika stranke, da se to može tumačiti kao: „Duvajte ga, idem ja ponovo da pravim ajvar, čuj mene gajim vutru, da pravim ajvar!“. Možemo Makedoncima samo da poželimo sreću, ali sreća kod njih toliko retko svraća da ne umeju da je prepoznaju. Kao i kod nas.

(autor je čudovište – pola Srbin, pola Makedonac)